Žalmy 17
Kralice Bible (1613)Translation
Kralice Bible (1613)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Modlitba Davidova. Vyslyš, Hospodine, spravedlnost, a pozoruj volání mého; nakloň uší k modlitbě mé, kteráž jest beze vší rtů ošemetnosti.
1Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2Od tváři tvé vyjdiž soud můj, oči tvé nechať patří na upřímnost.
2Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3Zkusils srdce mého, navštívils je v noci; ohněm jsi mne zpruboval, aniž jsi co shledal; to, což myslím, nepředstihá úst mých.
3Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4Z strany pak skutků lidských, já podlé slova rtů tvých vystříhal jsem se stezky zhoubce.
4Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5Zdržuj kroky mé na cestách svých, aby se neuchylovaly nohy mé.
5Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6Já volám k tobě, nebo vyslýcháš mne, ó Bože silný; nakloň ke mně ucha svého, a slyš řeč mou.
6Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7Prokaž milosrdenství svá, naději majících ochránce před těmi, kteříž povstávají proti pravici tvé.
7Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8Ostříhej mne jako zřítelnice oka, v stínu křídel svých skrej mne,
8Чувај ме као зеницу ока; сеном крила својих заклони ме
9Od tváři bezbožných těch, kteříž mne hubí, od nepřátel mých úhlavních obkličujících mne,
9Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10Kteříž tukem svým zarostli, mluví pyšně ústy svými.
10Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11Jižť i kroky naše předstihají, oči své obrácené mají, aby nás porazili na zem.
11Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12Každý z nich podoben jest lvu žádostivému loupeže, a lvíčeti sedícímu v skrýši.
12Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13Povstaniž, Hospodine, předejdi tváři jeho, sehni jej, a vytrhni duši mou od bezbožníka mečem svým,
13Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14Rukou svou od lidí, ó Hospodine, od lidí světských, jichžto oddíl jest v tomto životě, a jejichž břicho ty z špižírny své naplňuješ. Èímž i synové jejich nasyceni bývají, a ostatků zanechávají maličkým svým.
14Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15Já pak v spravedlnosti spatřovati budu tvář tvou; nasycen budu obrazem tvým, když procítím.
15А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.