Псальма 17
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Молитва Давидова. Вислухай, Господи, правду, почуй голосїннє моє; почуй молитву мою з уст нельживих.
1Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2Від лиця твого нехай вийде правда моя; очи твої нехай споглянуть на правоту.
2Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3Ти випробував серце моє, вислїдив мене вночі; ти переглянув — і не знайшов нїчого; думки мої не розходяться з устами моїми.
3Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4В дїлах людських, по слову уст твоїх, я сохранив себе від дороги гнобителя.
4Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5Держи шаги мої на дорогах твоїх, щоб не спотикнулись ноги мої.
5Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6До тебе взиваю, бо ти вислухаєш мене, о Боже; нахили ухо твоє до мене, почуй слова мої.
6Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7Яви дивную милість твою, ти бо спасаєш правицею твоєю від противників уповаючих на тебе.
7Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8Сохрани мене, як зїницю ока; в тїни крил твоїх стережи мене
8Чувај ме као зеницу ока; сеном крила својих заклони ме
9Від безбожників нападаючих на мене, від ворогів душі моєї, що кругом обступили мене.
9Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10Серце їх в товщі їх сховалось, устами своїми згорда промовляють.
10Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11Де не ступиш, всюди нас обступили; витріщили очі свої на нас, щоб повалити нас на землю.
11Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12Вони, як лев той, що добичі шукає, і як левчук, що в закутку притаївся.
12Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13Встань, Господи, попереди їх, кинь їх на землю! Спаси душу мою від нечестивого мечем твоїм,
13Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14Від людей рукою твоєю, Господи, від людей сьвіта сього. Доля їх у сьому життю, черево їх ти скарбом твоїм сповняєш; сини їх ситі, а наддостаток свій лишать дїтям своїм.
14Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15А я в правдї дивити мусь на лице твоє: пробудившись, буду образом твоїм насищатись.
15А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.