Псальма 50
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Асафова псальма. Всемогущий Бог, Господь, прорік і кликнув на землю від сходу сонця до його заходу.
1Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2Із Сиона звершеної красоти засияв Бог.
2Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3Бог наш прийде, і не буде мовчати; перед ним огонь пожираючий, кругом него сильна буря.
3Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4Кличе він небо і землю на суд народу свого:
4Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5Зберіть менї праведних моїх, що над жертвою приняли завіт мій.
5„Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви.”
6І небеса звіщають справедливість його; Бог бо сам суддя,
6(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7Слухай, народе мій, я буду говорити; Ізраїлю, я буду сьвідчити проти тебе! Я Бог, твій Бог!
7Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8Не за жертви твої буду тебе докоряти, нї за жертви всепалення; вони все передо мною.
8Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9Не прийму телят із дому твого, козлів із отар твоїх.
9Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10Бо моя вся зьвірина в дібровах, зьвірє на тисяч горах.
10Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11Знаю я усе птаство в горах, та й дичина по полях — моя.
11Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12Коли б я зголоднїв, нїчого б казати тобі; бо моя вселенна й достатки її.
12Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13Хиба ж їм я мясо биків, і пю кров козлячу?
13Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14Жертвуй Богу хвалу, і віддай Всевишньому обіти твої!
14Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15І клич мене в день тїсноти; я визволю тебе, і ти прославиш мене.
15Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16До грішника ж говорить Бог: Чого ти говориш про устави мої, і носиш в устах твоїх завіт мій?
16А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17Ти ж зненавидїв докір, і кинув слова мої позад себе.
17А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18Бачив ти злодїя, то й радо приставав до його, і з перелюбниками ти накладав;
18Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19Губам твоїм дав ти волю до злого, а язиком твоїм ковав зраду.
19Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20Ти сидїв там і виговорював проти брата твого, ти кидав безчесть на сина матері твоєї.
20Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21Таке ти творив і я мовчав; ти думав, я рівня тобі. Я покараю тебе, і перед очі твої поставлю гріхи твої.
21Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22Зрозумійте ж се, ви, що забули Бога, ато зловлю вас, і нїхто не спасе вас.
22Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23Хто жертвує хвалу, прославляє мене, і хто справляє дорогу, тому дам побачити спасеннє Боже.
23Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.