Psalmen 50
Lutherbibel 1912Translation
Lutherbibel 1912
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ein Psalm Asaphs. Gott, der HERR, der Mächtige, redet und ruft der Welt vom Aufgang der Sonne bis zu ihrem Niedergang.
1Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2Aus Zion bricht an der schöne Glanz Gottes.
2Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3Unser Gott kommt und schweigt nicht. Fressend Feuer geht vor ihm her und um ihn her ist ein großes Wetter.
3Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4Er ruft Himmel und Erde, daß er sein Volk richte:
4Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5“Versammelt mir meine Heiligen, die den Bund mit mir gemacht haben beim Opfer.”
5„Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви.”
6Und die Himmel werden seine Gerechtigkeit verkündigen; denn Gott ist Richter. (Sela.)
6(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7“Höre, mein Volk, laß mich reden; Israel, laß mich unter dir zeugen: Ich, Gott, bin dein Gott.
7Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8Deines Opfers halber strafe ich dich nicht, sind doch deine Brandopfer immer vor mir.
8Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9Ich will nicht von deinem Hause Farren nehmen noch Böcke aus deinen Ställen.
9Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10Denn alle Tiere im Walde sind mein und das Vieh auf den Bergen, da sie bei tausend gehen.
10Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11Ich kenne alle Vögel auf den Bergen, und allerlei Tier auf dem Feld ist vor mir.
11Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12Wo mich hungerte, wollte ich dir nicht davon sagen; denn der Erdboden ist mein und alles, was darinnen ist.
12Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13Meinst du, daß ich Ochsenfleisch essen wolle oder Bocksblut trinken?
13Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14Opfere Gott Dank und bezahle dem Höchsten deine Gelübde
14Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15und rufe mich an in der Not, so will ich dich erretten, so sollst du mich preisen.”
15Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16Aber zum Gottlosen spricht Gott: “Was verkündigst du meine Rechte und nimmst meinen Bund in deinen Mund,
16А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17so du doch Zucht hassest und wirfst meine Worte hinter dich?
17А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18Wenn du einen Dieb siehst, so läufst du mit ihm und hast Gemeinschaft mit den Ehebrechern.
18Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19Deinen Mund lässest du Böses reden, und deine Zunge treibt Falschheit.
19Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20Du sitzest und redest wider deinen Bruder; deiner Mutter Sohn verleumdest du.
20Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21Das tust du, und ich schweige; da meinst du, ich werde sein gleichwie du. Aber ich will dich strafen und will dir's unter Augen stellen.
21Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22Merket doch das, die ihr Gottes vergesset, daß ich nicht einmal hinraffe und sei kein Retter da.
22Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23Wer Dank opfert, der preiset mich; und da ist der Weg, daß ich ihm zeige das Heil Gottes.”
23Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.