Psalmen 137
Lutherbibel 1912Translation
Lutherbibel 1912
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1An den Wassern zu Babel saßen wir und weinten, wenn wir an Zion gedachten.
1На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.
2Unsere Harfen hingen wir an die Weiden, die daselbst sind.
2О врбама сред њега вешасмо харфе своје.
3Denn dort hießen uns singen, die uns gefangen hielten, und in unserm Heulen fröhlich sein: “Singet uns ein Lied von Zion!”
3Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: „Певајте нам песму сионску.”
4Wie sollten wir des HERRN Lied singen in fremden Landen?
4Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?
5Vergesse ich dein, Jerusalem, so werde ich meiner Rechten vergessen.
5Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.
6Meine Zunge soll an meinem Gaumen kleben, wo ich nicht dein gedenke, wo ich nicht lasse Jerusalem meine höchste Freude sein.
6Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.
7HERR, gedenke der Kinder Edom den Tag Jerusalems, die da sagten: “Rein ab, rein ab bis auf ihren Boden!”
7Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.
8Du verstörte Tochter Babel, wohl dem, der dir vergilt, wie du uns getan hast!
8Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!
9Wohl dem, der deine jungen Kinder nimmt und zerschmettert sie an dem Stein!
9Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.