Псалтырь 137
Synodal Translation (Синодальный перевод)Translation
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Славлю Тебя всем сердцем моим, пред богами пою Тебе, что Ты услышал все слова уст моих.
1На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.
2Поклоняюсь пред святым храмом Твоим и славлю имя Твое за милость Твою и за истину Твою, ибо Ты возвеличил слово Твое превыше всякого имени Твоего.
2О врбама сред њега вешасмо харфе своје.
3В день, когда я воззвал, Ты услышал меня, вселил в душу мою бодрость.
3Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: „Певајте нам песму сионску.”
4Прославят Тебя, Господи, все цари земные, когда услышат слова уст Твоих
4Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?
5и воспоют пути Господни, ибо велика слава Господня.
5Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.
6Высок Господь: и смиренного видит, и гордого узнает издали.
6Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.
7Если я пойду посреди напастей, Ты оживишь меня, прострешь на ярость врагов моих руку Твою, и спасет меня десница Твоя.
7Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.
8Господь совершит за меня! Милость Твоя, Господи, вовек: дело рук Твоих не оставляй.
8Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!
no verse 9 in this text
9Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.