Pjalm 137
Kadede Kap (Pohnpeian New Testament and Psalms)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1KIT momoder ni kailan pilap en Papel o ja n eja n , ni ni tamanda Jion.
1На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.
2Kit la n adar at arp akan nin tuka kan, me mi waja o.
2О врбама сред њега вешасмо харфе своје.
3Pwe me jali kit edi inda, jen kaul, o jen pereperen ni at mamaiei: Komail wiai o n kit kaul apot duen Jion.
3Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: „Певајте нам песму сионску.”
4Iaduen at pan kak wiada kaul n il leowa nan jap en men wai?
4Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?
5Ma i pan monoke uk ala Ierujalem, pa i pali maun ap pil pu n monokinokla.
5Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.
6Lo i pan paj o n pan n ata n at ai, ma i jolar pan taman uk adar, ma i jolar pan peren kida Ierujalem mon meakaroj.
6Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.
7Mai n leowa, kom kotin tamanda en men Edom ar lokolokaia ni ran apwal en lerujalem Kawela, kawela lao Iel o n nan pwel!
7Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.
8Toun Papel, morjued koe, re meid pai, me pan wiai o n uk duen me koe wiadar!
8Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!
9Meid pai ir, me pan koledi noum jeri pwelel o kajuk pajan nin takai!
9Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.