诗篇 137
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1我们曾在 巴比伦 的河边坐下， 一追想 锡安 就哭了。
1На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.
2我们把琴挂在那里的柳树上；
2О врбама сред њега вешасмо харфе своје.
3因为在那里，掳掠我们的要我们唱歌， 抢夺我们的 要我们 作乐， 说 ： 给我们唱一首 锡安 歌吧！
3Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: „Певајте нам песму сионску.”
4我们怎能在外邦唱耶和华的歌呢？
4Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?
5耶路撒冷 啊，我若忘记你， 情愿我的右手忘记 技巧 ！
5Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.
6我若不记念你， 若不看 耶路撒冷 过于我所最喜乐的， 情愿我的舌头贴于上膛！
6Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.
7耶路撒冷 遭难 的日子， 以东 人说：拆毁！拆毁！ 直拆到根基！ 耶和华啊，求你记念这仇！
7Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.
8将要被灭的 巴比伦 城啊， 报复你像你待我们的，那人便为有福！
8Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!
9拿你的婴孩摔在磐石上的， 那人便为有福！
9Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.