诗篇 142
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1我发声哀告耶和华， 发声恳求耶和华。
1Гласом својим ка Господу вичем, гласом својим Господу се молим.
2我在他面前吐露我的苦情， 陈说我的患难。
2Изливам пред Њим мољење своје, тугу своју пред Њим казујем,
3我的灵在我里面发昏的时候， 你知道我的道路。 在我行的路上， 敌人为我暗设网罗。
3Кад изнемогне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу, којим ходим, сакрише ми замку.
4求你向我右边观看， 因为没有人认识我； 我无处避难， 也没有人眷顾我。
4Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју.
5耶和华啊，我曾向你哀求。 我说：你是我的避难所； 在活人之地，你是我的福分。
5Вичем к Теби, Господе; велим: Ти си уточиште моје, део мој на земљи живих.
6求你侧耳听我的呼求， 因我落到极卑之地； 求你救我脱离逼迫我的人， 因为他们比我强盛。
6Чуј тужњаву моју; јер се мучим веома. Избави ме од оних који ме гоне, јер су јачи од мене.
7求你领我出离被囚之地， 我好称赞你的名。 义人必环绕我， 因为你是用厚恩待我。
7Изведи из тамнице душу моју, да славим име Твоје. Око мене ће се скупити праведници, кад ми учиниш добро.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.