詩篇 142
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1我發聲哀告耶和華， 發聲懇求耶和華。
1Гласом својим ка Господу вичем, гласом својим Господу се молим.
2我在他面前吐露我的苦情， 陳說我的患難。
2Изливам пред Њим мољење своје, тугу своју пред Њим казујем,
3我的靈在我裏面發昏的時候， 你知道我的道路。 在我行的路上， 敵人為我暗設網羅。
3Кад изнемогне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу, којим ходим, сакрише ми замку.
4求你向我右邊觀看， 因為沒有人認識我； 我無處避難， 也沒有人眷顧我。
4Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју.
5耶和華啊，我曾向你哀求。 我說：你是我的避難所； 在活人之地，你是我的福分。
5Вичем к Теби, Господе; велим: Ти си уточиште моје, део мој на земљи живих.
6求你側耳聽我的呼求， 因我落到極卑之地； 求你救我脫離逼迫我的人， 因為他們比我強盛。
6Чуј тужњаву моју; јер се мучим веома. Избави ме од оних који ме гоне, јер су јачи од мене.
7求你領我出離被囚之地， 我好稱讚你的名。 義人必環繞我， 因為你是用厚恩待我。
7Изведи из тамнице душу моју, да славим име Твоје. Око мене ће се скупити праведници, кад ми учиниш добро.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.