Psaumes 142
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Cantique de David. Lorsqu’il était dans la caverne. Prière.
1Гласом својим ка Господу вичем, гласом својим Господу се молим.
2De ma voix je crie à l’Éternel, De ma voix j’implore l’Éternel.
2Изливам пред Њим мољење своје, тугу своју пред Њим казујем,
3Je répands ma plainte devant lui, Je lui raconte ma détresse.
3Кад изнемогне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу, којим ходим, сакрише ми замку.
4Quand mon esprit est abattu au-dedans de moi, Toi, tu connais mon sentier. Sur la route où je marche Ils m’ont tendu un piège.
4Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју.
5Jette les yeux à droite, et regarde! Personne ne me reconnaît, Tout refuge est perdu pour moi, Nul ne prend souci de mon âme.
5Вичем к Теби, Господе; велим: Ти си уточиште моје, део мој на земљи живих.
6Éternel! C’est à toi que je crie. Je dis: Tu es mon refuge, Mon partage sur la terre des vivants.
6Чуј тужњаву моју; јер се мучим веома. Избави ме од оних који ме гоне, јер су јачи од мене.
7Sois attentif à mes cris! Car je suis bien malheureux. Délivre-moi de ceux qui me poursuivent! Car ils sont plus forts que moi.
7Изведи из тамнице душу моју, да славим име Твоје. Око мене ће се скупити праведници, кад ми учиниш добро.
8Tire mon âme de sa prison, Afin que je célèbre ton nom! Les justes viendront m’entourer, Quand tu m’auras fait du bien.
no verse 8 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.