Psaumes 9
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Au chef des chantres. Sur “Meurs pour le fils”. Psaume de David.
1Хвалим Те, Господе, из свега срца свог, казујем сва чудеса Твоја.
2Je louerai l’Éternel de tout mon cœur, Je raconterai toutes tes merveilles.
2Радујем се и веселим се о Теби, певам имену Твом, Вишњи!
3Je ferai de toi le sujet de ma joie et de mon allégresse, Je chanterai ton nom, Dieu Très-Haut!
3Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица Твог;
4Mes ennemis reculent, Ils chancellent, ils périssent devant ta face.
4Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сео си на престо, судија праведни.
5Car tu soutiens mon droit et ma cause, Tu sièges sur ton trône en juste juge.
5Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довека, за свагда.
6Tu châties les nations, tu détruis le méchant, Tu effaces leur nom pour toujours et à perpétuité.
6Непријатељу неста мачева сасвим; градове Ти си развалио; погибе спомен њихов.
7Plus d’ennemis! Des ruines éternelles! Des villes que tu as renversées! Leur souvenir est anéanti.
7Али Господ увек живи; спремио је за суд престо свој.
8L’Éternel règne à jamais, Il a dressé son trône pour le jugement;
8Он ће судити васионом свету по правди, усудиће народима право.
9Il juge le monde avec justice, Il juge les peuples avec droiture.
9Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.
10L’Éternel est un refuge pour l’opprimé, Un refuge au temps de la détresse.
10У Тебе се уздају који знају име Твоје, јер не остављаш оних који Те траже, Господе!
11Ceux qui connaissent ton nom se confient en toi. Car tu n’abandonnes pas ceux qui te cherchent, ô Éternel!
11Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дела Његова;
12Chantez à l’Éternel, qui réside en Sion, Publiez parmi les peuples ses hauts faits!
12Јер Он освећује крв, памти је; не заборавља јаук невољних.
13Car il venge le sang et se souvient des malheureux, Il n’oublie pas leurs cris.
13Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, Ти, који ме подижеш од врата смртних,
14Aie pitié de moi, Éternel! Vois la misère où me réduisent mes ennemis, Enlève-moi des portes de la mort,
14Да бих казивао све хвале Твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење Твоје.
15Afin que je publie toutes tes louanges, Dans les portes de la fille de Sion, Et que je me réjouisse de ton salut.
15Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами наместили, ухвати се нога њихова.
16Les nations tombent dans la fosse qu’elles ont faite, Leur pied se prend au filet qu’elles ont caché.
16Познаше Господа; Он је судио; у дела руку својих заплете се безбожник.
17L’Éternel se montre, il fait justice, Il enlace le méchant dans l’œuvre de ses mains. Jeu d’instruments. — Pause.
17Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога;
18Les méchants se tournent vers le séjour des morts, Toutes les nations qui oublient Dieu.
18Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће никад погинути.
19Car le malheureux n’est point oublié à jamais, L’espérance des misérables ne périt pas à toujours.
19Устани, Господе, да се не посили човек, и да приме народи суд пред Тобом.
20Lève-toi, ô Éternel! Que l’homme ne triomphe pas! Que les nations soient jugées devant ta face!
20Пусти, Господе, страх на њих; нека познају народи да су људи.
21Frappe-les d’épouvante, ô Éternel! Que les peuples sachent qu’ils sont des hommes! — Pause.
no verse 21 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.