Psaumes 31
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Au chef des chantres. Psaume de David.
1У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.
2Éternel! je cherche en toi mon refuge: Que jamais je ne sois confondu! Délivre-moi dans ta justice!
2Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.
3Incline vers moi ton oreille, hâte-toi de me secourir! Sois pour moi un rocher protecteur, une forteresse, Où je trouve mon salut!
3Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.
4Car tu es mon rocher, ma forteresse; Et à cause de ton nom tu me conduiras, tu me dirigeras.
4Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.
5Tu me feras sortir du filet qu’ils m’ont tendu; Car tu es mon protecteur.
5У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!
6Je remets mon esprit entre tes mains; Tu me délivreras, Éternel, Dieu de vérité!
6Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.
7Je hais ceux qui s’attachent à de vaines idoles, Et je me confie en l’Éternel.
7Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,
8Je serai par ta grâce dans l’allégresse et dans la joie; Car tu vois ma misère, tu sais les angoisses de mon âme,
8Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.
9Et tu ne me livreras pas aux mains de l’ennemi, Tu mettras mes pieds au large.
9Смилуј се на ме, Господе, јер ме је туга; од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;
10Aie pitié de moi, Éternel! Car je suis dans la détresse; J’ai le visage, l’âme et le corps usés par le chagrin.
10Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.
11Ma vie se consume dans la douleur, Et mes années dans les soupirs; Ma force est épuisée à cause de mon iniquité, Et mes os dépérissent.
11Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.
12Tous mes adversaires m’ont rendu un objet d’opprobre, De grand opprobre pour mes voisins, et de terreur pour mes amis; Ceux qui me voient dehors s’enfuient loin de moi.
12Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.
13Je suis oublié des cœurs comme un mort, Je suis comme un vase brisé.
13Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.
14J’apprends les mauvais propos de plusieurs, L’épouvante qui règne à l’entour, Quand ils se concertent ensemble contre moi: Ils complotent de m’ôter la vie.
14А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.
15Mais en toi je me confie, ô Éternel! Je dis: Tu es mon Dieu!
15У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.
16Mes destinées sont dans ta main; Délivre-moi de mes ennemis et de mes persécuteurs!
16Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.
17Fais luire ta face sur ton serviteur, Sauve-moi par ta grâce!
17Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао.
18Éternel, que je ne sois pas confondu quand je t’invoque. Que les méchants soient confondus, Qu’ils descendent en silence au séjour des morts!
18Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.
19Qu’elles deviennent muettes, les lèvres menteuses, Qui parlent avec audace contre le juste, Avec arrogance et dédain!
19Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!
20Oh! Combien est grande ta bonté, Que tu tiens en réserve pour ceux qui te craignent, Que tu témoignes à ceux qui cherchent en toi leur refuge, A la vue des fils de l’homme!
20Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.
21Tu les protèges sous l’abri de ta face contre ceux qui les persécutent, Tu les protèges dans ta tente contre les langues qui les attaquent.
21Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!
22Béni soit l’Éternel! Car il a signalé sa grâce envers moi, Comme si j’avais été dans une ville forte.
22Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.
23Je disais dans ma précipitation: Je suis chassé loin de ton regard! Mais tu as entendu la voix de mes supplications, Quand j’ai crié vers toi.
23Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.
24Aimez l’Éternel, vous qui avez de la piété! L’Éternel garde les fidèles, Et il punit sévèrement les orgueilleux.
24Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.
25Fortifiez-vous et que votre cœur s’affermisse, Vous tous qui espérez en l’Éternel!
no verse 25 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.