Psaumes 39
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Au chef des chantres. A Jeduthun, Psaume de David.
1Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
2Je disais: Je veillerai sur mes voies, De peur de pécher par ma langue; Je mettrai un frein à ma bouche, Tant que le méchant sera devant moi.
2Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,
3Je suis resté muet, dans le silence; Je me suis tu, quoique malheureux; Et ma douleur n’était pas moins vive.
3Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:
4Mon cœur brûlait au-dedans de moi, Un feu intérieur me consumait, Et la parole est venue sur ma langue.
4Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
5Éternel! Dis-moi quel est le terme de ma vie, Quelle est la mesure de mes jours; Que je sache combien je suis fragile.
5Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.
6Voici, tu as donné à mes jours la largeur de la main, Et ma vie est comme un rien devant toi. Oui, tout homme debout n’est qu’un souffle. — Pause.
6Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
7Oui, l’homme se promène comme une ombre, Il s’agite vainement; Il amasse, et il ne sait qui recueillera.
7Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
8Maintenant, Seigneur, que puis-je espérer? En toi est mon espérance.
8Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.
9Délivre-moi de toutes mes transgressions! Ne me rends pas l’opprobre de l’insensé!
9Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
10Je reste muet, je n’ouvre pas la bouche, Car c’est toi qui agis.
10Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
11Détourne de moi tes coups! Je succombe sous les attaques de ta main.
11Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
12Tu châties l’homme en le punissant de son iniquité, Tu détruis comme la teigne ce qu’il a de plus cher. Oui, tout homme est un souffle. — Pause.
12Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.
13Écoute ma prière, Éternel, et prête l’oreille à mes cris! Ne sois pas insensible à mes larmes! Car je suis un étranger chez toi, Un habitant, comme tous mes pères.
13Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.
14Détourne de moi le regard, et laisse-moi respirer, Avant que je m’en aille et que ne sois plus!
no verse 14 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.