Psalmaro 39
Londona Biblio (Esperanto, 1910)Translation
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Mi diris: Mi gardos min sur miaj vojoj, ke mi ne peku per mia lango; Mi bridos mian buŝon, kiam malpiulo staras kontraŭ mi.
1Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
2Mi estis muta kaj silenta, mi silentis eĉ pri bono; Kaj mia sufero estis mordanta.
2Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,
3Ekbrulis mia koro en mia interno, En miaj pensoj ekflamis fajro, Mi ekparolis per mia lango:
3Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:
4Sciigu al mi, ho Eternulo, mian finon, Kaj kia estos la daŭro de miaj tagoj, Por ke mi sciu, kiel neniiĝa mi estas.
4Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
5Jen Vi donis al mi tagojn larĝajn kiel manplato, Kaj la daŭro de mia vivo estas antaŭ Vi kiel nenio; Absoluta vantaĵo estas ĉiu homo, kiel ajn forte li starus. Sela.
5Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.
6Nur kiel fantomo iras la homo, nur vante li klopodas; Li kolektas, kaj ne scias, kiu ĝin ricevos.
6Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
7Kaj nun kion mi devas esperi, mia Sinjoro? Mia espero estas al Vi.
7Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
8De ĉiuj miaj pekoj liberigu min, Ne lasu min fariĝi mokindaĵo por sensaĝulo.
8Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.
9Mi mutiĝis, mi ne malfermos mian buŝon, Ĉar Vi tion faris.
9Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
10Deturnu de mi Vian frapon; De Via batanta mano mi pereas.
10Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
11Se Vi punas homon pro lia krimo, Tiam lia beleco konsumiĝas kiel de tineoj. Nur vantaĵo estas ĉiu homo. Sela.
11Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
12Aŭskultu mian preĝon, ho Eternulo, kaj atentu mian krion; Al miaj larmoj ne silentu; Ĉar migranto mi estas ĉe Vi, Enmigrinto, kiel ĉiuj miaj patroj.
12Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.
13Lasu min, ke mi vigliĝu, Antaŭ ol mi foriros kaj ĉesos ekzisti.
13Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.