Psalmaro 132

Londona Biblio (Esperanto, 1910)

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

1Rememoru, ho Eternulo, Davidon kaj ĉiujn liajn suferojn;

1Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,

2Ke li ĵuris al la Eternulo, Kaj donis sanktan promeson al la Potenculo de Jakob:

2Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:

3Mi ne eniros en la ŝirmejon de mia domo, Mi ne supreniros sur la liton, pretigitan por mi;

3„Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;

4Mi ne donos dormon al miaj okuloj, Nek dormeton al miaj palpebroj,

4Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;

5Ĝis mi trovos lokon por la Eternulo, Loĝejon por la Potenculo de Jakob.

5Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом.”

6Jen ni aŭdis, ke ĝi estas en Efrata; Ni ĝin trovis sur arbara kampo.

6Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.

7Ni iru en Lian loĝejon, Ni kliniĝu antaŭ la benketo de Liaj piedoj.

7Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.

8Leviĝu, ho Eternulo, en Vian ripozejon, Vi kaj la kesto de Via potenco.

8Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.

9Viaj pastroj vestiĝu per justeco, Kaj Viaj fideluloj triumfu.

9Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.

10Pro David, Via sklavo, Ne forturnu la vizaĝon de Via sanktoleito.

10Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.

11La Eternulo ĵuris al David veron, kaj Li ne dekliniĝos de ĝi: Frukton de via ventro Mi sidigos sur via trono;

11Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.

12Se viaj filoj observos Mian interligon kaj Mian leĝon, kiun Mi instruos al ili, Tiam ankaŭ iliaj filoj eterne sidos sur via trono.

12Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.

13Ĉar la Eternulo elektis Cionon, Kaj deziris, ke ĝi estu loĝejo por Li:

13Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.

14Ĉi tio estas Mia ripozejo por eterne; Ĉi tie Mi loĝos, ĉar ĝin Mi ekdeziris.

14Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.

15Ĝian nutraĵon Mi abunde benos, Ĝiajn malriĉulojn Mi satigos per pano.

15Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.

16Kaj ĝiajn pastrojn Mi vestos per savo; Kaj ĝiaj fideluloj ĝojos kaj triumfos.

16Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.

17Tie Mi elkreskigos kornon al David, Tie Mi aranĝos lumilon por Mia sanktoleito.

17Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.

18Liajn malamikojn Mi kovros per honto; Sed sur li brilos lia krono.

18Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.