Psalmen 132
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Een bedevaartslied. Blijf David gedenken, o Jahweh, En alle moeite, die hij zich troostte,
1Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
2Omdat hij Jahweh had gezworen, Jakobs Sterke had beloofd:
2Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
3Ik zal mijn woontent niet ingaan, Mijn legerstede niet beklimmen,
3„Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
4Mijn ogen geen slaap gunnen, Mijn wimpers geen sluimer:
4Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
5Voordat ik een plaats heb gevonden voor Jahweh, Voor Jakobs Sterke een woning!
5Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом.”
6Zie, wij hoorden, dat zij in Efráta was, Wij vonden haar weer in de velden van Jáar;
6Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
7Laat ons naar zijn Woning gaan, En ons voor zijn voetbank werpen!
7Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
8Jahweh, trek op naar uw rustplaats, Gij zelf en de ark uwer glorie!
8Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
9Mogen uw priesters met gerechtigheid worden bekleed, En uw vromen een jubellied zingen!
9Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
10Om wille van David, uw dienaar, Wijs het gebed van uw gezalfde niet af!
10Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
11En Jahweh heeft aan David gezworen, Een trouwe Belofte, waarvan Hij niet afwijkt: Van de vrucht van uw schoot Zet Ik er een op uw troon!
11Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
12En zo uw zonen mijn verbond onderhouden, En de vermaningen, die Ik hun gaf, Dan zullen ook hùn zonen voor eeuwig Op uw troon blijven zitten!
12Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
13Want Jahweh heeft Sion verkoren, En Zich tot woning begeerd!
13Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
14“Hij is mijn rustplaats voor eeuwig; Hier wil Ik wonen, want hèm heb Ik verkoren!
14Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
15Zijn mondkost zal Ik ruimschoots zegenen, Zijn armen verzadigen met brood;
15Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
16Zijn priesters zal Ik met heil bekleden. Zijn vromen zullen een jubellied zingen!
16Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
17Hier zal Ik David een Hoorn doen ontspruiten, Een lamp ontsteken voor mijn Gezalfde;
17Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
18Zijn vijanden zal Ik met schande bedekken, Mijn kroon zal schitteren op zijn hoofd!”
18Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.