Psalmen 69
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Voor muziekbegeleiding; op de wijze: “De leliën.” Van David. Red mij, o God! Want het water staat aan mijn lippen;
1Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
2Ik zink in een modderpoel weg, En voel geen grond meer onder de voeten; Ik ben in peilloze wateren geraakt, En de stroom sleurt mij mee.
2Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
3Ik ben afgemat van mijn schreien en schor is mijn keel; Mijn ogen staan mat van het staren naar God.
3Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
4Talrijker dan de haren op mijn hoofd, zijn zij, die mij onverdiend haten. Talrijker dan mijn beenderen, die mij bestrijden zonder enige grond; En wat ik niet heb geroofd, Vordert men nog van mij terug.
4Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
5Gij zoudt het weten, o God, als ik iets dwaas had gedaan, En als ik schuld had, was het U niet verborgen!
5Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
6Laat dus in mij niet worden beschaamd, Die op U hopen, Heer, Jahweh der heirscharen; In mij niet te schande worden, Die U zoeken, Israëls God!
6Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
7Neen, om Uwentwil moet ik schande verduren, En bedekt het schaamrood mijn gelaat!
7Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8Ik ben een vreemdeling voor mijn broeders geworden, Een onbekende voor de zonen mijner moeder:
8Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9Want de ijver voor uw huis heeft mij verteerd, Op mij valt de smaad van hen, die U smaden.
9Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
10Als ik ween, en mij door vasten kastijd, Wordt het mij tot schande gerekend;
10Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11Trek ik het boetekleed aan, Men gaat er mee spotten;
11Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12Die in de poort zitten, praten over mij, En de slempers maken er liedjes op.
12О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
13Maar tot U richt ik mijn bede, o Jahweh, In de tijd der genade, o God. Verhoor mij om uw grote ontferming, En om de trouw van uw hulp;
13А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
14Red mij uit de modderpoel en laat mij er niet in verzinken; Verlos mij, en trek mij uit de diepe wateren omhoog!
14Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15Laat de watervloed mij niet overstelpen, de kolken verzwelgen, De afgrond zijn mond niet boven mij sluiten.
15Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
16Red mij, Jahweh, naar de goedertierenheid uwer genade, En zie op mij neer naar uw grote ontferming;
16Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
17Verberg uw aanschijn niet voor uw dienaar, Verhoor mij spoedig, want het is mij bang om het hart!
17Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
18Wees mij nabij, en kom mij te hulp, Verlos mij om wille van mijn vijand!
18Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
19Gij kent toch mijn smaad, mijn schaamte en schande, En al mijn verdrukkers staan U voor ogen;
19Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
20Gij weet, hoe de smaad mij het hart heeft gebroken, En hoe vertwijfeld ik ben. Ik wachtte op een, die medelijden had, maar er was er geen, Op troosters, maar ik vond ze niet.
20Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
21Ze gaven mij gal in plaats van spijs, En lesten mijn dorst met azijn.
21Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
22Hun tafel worde hun tot een val, Hun offergelagen een strik;
22Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
23Laat hun ogen worden beneveld, zodat ze niet zien, En ontwricht hun lenden voor immer;
23Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
24Stort uw gramschap over hen uit, Uw woede moge hen treffen!
24Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
25Laat hun kamp tot steppe worden, En niemand hun tenten bewonen.
25Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
26Neen, ze vervolgden nog, dien Gij hadt geslagen, En vergrootten de smarten van die door U was gewond;
26Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
27Stapel de ene schuld op de andere, Zodat ze niet tot uw gerechtigheid komen;
27Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
28Laat ze uit het boek des levens worden geschrapt, Niet worden opgeschreven met de rechtvaardigen.
28Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
29Maar hoe ook geplaagd en bedroefd, Uw hulp, o God, zal mij redden!
29А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
30Dan zal ik de Naam van God in liederen prijzen, En Hem loven en danken!
30Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
31Dit zal Jahweh meer aangenaam zijn dan stieren, Meer dan varren met horens en hoeven.
31То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
32Verheugt u, ongelukkigen, wanneer gij dit ziet; Zoekt naar God, en uw hart leeft weer op.
32Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
33Want Jahweh hoort de behoeftigen aan, En versmaadt de geknevelden niet.
33Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
34Hemel en aarde moeten Hem loven, De zeeën, met wat er in leeft!
34Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
35Want God zal Sion verlossen, En de steden van Juda herbouwen. Men zal daarin terugkeren, En ze bezetten;
35Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
36Het geslacht van zijn dienaars zal ze erven, En wie zijn Naam liefheeft, daar wonen!
36И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.