Spreuken 1
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Spreuken van Salomon, den zoon van David, Den koning van Israël:
1Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог.
2Ze leren u kennen wijsheid en tucht, Ze geven u begrip voor verstandige woorden;
2Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3Ze voeden u op tot heilzame tucht, Rechtschapenheid, plichtsbesef en oprechtheid.
3Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4Aan de onnozelen schenken ze ervaring, Aan jonge mensen doordachte kennis.
4Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5Als een wijze ze hoort, zal hij zijn inzicht verdiepen, Een verstandig mens zal er ideeën door krijgen;
5Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6Spreuk en strikvraag zal hij doorzien, De woorden der wijzen en hun problemen.
6Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7Het ontzag voor Jahweh is de grondslag der wijsheid; Maar ongelovigen lachen om wijsheid en tucht.
7Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8Mijn zoon, luister dus naar de wenken van uw vader, Sla niet in de wind, wat uw moeder u leerde;
8Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9Want het siert uw hoofd als een krans, Uw hals als een snoer.
9Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10Mijn zoon, als zondaars u willen verleiden, stem niet toe,
10Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11Als ze u zeggen: Ga met ons mee, Laat ons loeren op bloed, Laat ons zo maar onschuldigen belagen,
11Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
12Gelijk de onderwereld hen levend verslinden, Als zij, die ten grave dalen, geheel en al;
12Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;
13Allerlei kostbare schatten zullen we vinden, Onze huizen vullen met buit;
13Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14Ge moogt meeloten in onze kring, Eén buidel zullen we samen delen!
14Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15Mijn zoon, ga dan niet met hen mee, En houd uw voet af van hun pad;
15Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16Want hun voeten ijlen naar het kwade, En haasten zich, om bloed te vergieten.
16Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17Maar zoals het niet geeft, of het net wordt gespannen, Terwijl alle vogels het zien:
17Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18Zo loeren ze slechts op hun eigen bloed, En belagen ze hun eigen leven!
18А они вребају своју крв и заседају својој души.
19Zo gaat het allen, die uit zijn op oneerlijke winst: Deze beneemt zijn bezitters het leven.
19Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20De wijsheid roept luid in de straten, Op de pleinen verheft ze haar stem;
20Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21Ze roept op de tinne der muren, En spreekt aan de ingang der poorten:
21У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22Hoe lang nog, dommen, blijft gij liever onnozel, Blijven de eigenwijzen verwaand, Willen de dwazen van geen wijsheid horen?
22Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23Keert u tot mijn vermaning; Dan stort ik mijn geest over u uit, En maak u mijn woorden bekend.
23Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24Maar zo ge weigert, als ik roep, En niemand er op let, als ik mijn hand verhef;
24Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25Zo ge mijn raad geheel en al in de wind slaat, En van mijn vermaning niet wilt weten:
25Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26Zal ik lachen, wanneer het u slecht gaat, Zal ik spotten, wanneer uw verschrikking komt als een onweer;
26Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27Wanneer uw ongeluk nadert als een orkaan, Wanneer benauwdheid en angst u overvallen!
27Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28Dan zal men mij roepen, maar zal ik niet antwoorden, Zal men mij zoeken, maar mij niet vinden!
28Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29Omdat ze van wijsheid niets wilden weten, En het ontzag voor Jahweh niet hebben verkozen,
29Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30Van mijn raad niets moesten hebben, En al mijn vermaan in de wind hebben geslagen:
30Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31Zullen ze eten de vrucht van hun wandel, Verzadigd worden met wat ze beraamden.
31Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32Want de onnozelen komen door hun onverschilligheid om, De dwazen storten door hun lichtzinnigheid in het verderf;
32Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33Maar die naar mij luistert, zal in veiligheid wonen, Bevrijd van de vrees voor de rampen!
33Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.