Sentencoj
Chapter 1
Londona Biblio (Esperant…
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

Sentencoj 1

Londona Biblio (Esperanto, 1910)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Sentencoj de Salomono, filo de David, reĝo de Izrael:
1Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог.
2Por scii saĝon kaj moralinstruon; Por kompreni parolojn de prudento;
2Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3Por ricevi instruon pri saĝo, Vero, justo, kaj honesto;
3Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4Por doni al la malkleruloj spriton, Al la junulo scion kaj singardemon.
4Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5Saĝulo aŭdu kaj plimultigu sian scion, Kaj prudentulo akiros gvidajn kapablojn,
5Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6Por kompreni sentencon kaj retoraĵon, La vortojn de saĝuloj kaj iliajn enigmojn.
6Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7La timo antaŭ la Eternulo estas la komenco de sciado. Saĝon kaj instruon malpiuloj malestimas.
7Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8Aŭskultu, mia filo, la instruon de via patro, Kaj ne forĵetu la ordonon de via patrino;
8Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9Ĉar ili estas bela krono por via kapo, Kaj ornamo por via kolo.
9Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10Mia filo, se pekuloj vin logos, Ne sekvu ilin.
10Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11Se ili diros: Iru kun ni, Ni embuskos por mortigi, Ni senkaŭze insidos senkulpulojn;
11Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
12Kiel Ŝeol ni englutos ilin vivajn, Kaj la piulojn kiel irantajn en la tombon;
12Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;
13Ni trovos diversajn grandvaloraĵojn, Ni plenigos niajn domojn per rabaĵo;
13Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14Vi lotos meze inter ni, Unu monujo estos por ni ĉiuj:
14Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15Mia filo, ne iru la vojon kune kun ili; Gardu vian piedon de ilia vojstreko,
15Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16Ĉar iliaj piedoj kuras al malbono, Kaj rapidas, por verŝi sangon.
16Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17Ĉar vane estas metata reto Antaŭ la okuloj de ĉiu birdo.
17Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18Kaj ili embuskas sian propran sangon, Ili insidas siajn proprajn animojn.
18А они вребају своју крв и заседају својој души.
19Tiaj estas la vojoj de ĉiu, kiu avidas rabakiron; Ĝi forprenas la vivon de sia posedanto.
19Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20La saĝo krias sur la strato; Ĝi aŭdigas sian voĉon sur la placoj;
20Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21Ĝi vokas en la ĉefaj kunvenejoj, ĉe la pordegaj enirejoj; En la urbo ĝi diras siajn parolojn.
21У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22Ĝis kiam, ho malkleruloj, vi amos nescion? Kaj al blasfemantoj plaĉos blasfemado, Kaj senprudentuloj malamos scion?
22Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23Returnu vin al mia predikado; Jen mi eligos al vi mian spiriton, Mi sciigos al vi miajn vortojn.
23Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24Ĉar mi vokis, kaj vi rifuzis; Mi etendis mian manon, kaj neniu atentis;
24Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25Kaj vi forĵetis ĉiujn miajn konsilojn, Kaj miajn predikojn vi ne deziris:
25Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26Tial ankaŭ mi ridos ĉe via malfeliĉo; Mi mokos, kiam timo vin atakos.
26Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27Kiam la timo atakos vin kiel uragano, Kaj via malfeliĉo venos kiel ventego, Kiam venos al vi mizero kaj sufero:
27Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28Tiam ili min vokos, sed mi ne respondos; Ili min serĉos, sed min ne trovos.
28Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29Tial ke ili malamis scion, Kaj timon antaŭ la Eternulo ili ne deziris havi,
29Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30Ili ne deziris miajn konsilojn, Ili malestimis ĉiujn miajn predikojn:
30Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31Ili manĝu la fruktojn de sia agado, Kaj ili satiĝu de siaj pripensoj.
31Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32Ĉar la kapricoj de la malsaĝuloj ilin mortigas, Kaj la senzorgeco de la senorduloj ilin pereigas.
32Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33Sed kiu min aŭskultas, tiu loĝos sendanĝere, Kaj estos trankvila, kaj ne timos malbonon.
33Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.