Proverbs 1
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1The proverbs of Solomon the son of David, king of Israel;
1Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог.
2To know wisdom and instruction; to perceive the words of understanding;
2Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3To receive the instruction of wisdom, justice, and judgment, and equity;
3Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4To give subtilty to the simple, to the young man knowledge and discretion.
4Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5A wise man will hear, and will increase learning; and a man of understanding shall attain unto wise counsels:
5Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6To understand a proverb, and the interpretation; the words of the wise, and their dark sayings.
6Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7¶ The fear of the LORD is the beginning of knowledge: but fools despise wisdom and instruction.
7Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8My son, hear the instruction of thy father, and forsake not the law of thy mother:
8Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9For they shall be an ornament of grace unto thy head, and chains about thy neck.
9Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10¶ My son, if sinners entice thee, consent thou not.
10Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11If they say, Come with us, let us lay wait for blood, let us lurk privily for the innocent without cause:
11Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
12Let us swallow them up alive as the grave; and whole, as those that go down into the pit:
12Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;
13We shall find all precious substance, we shall fill our houses with spoil:
13Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14Cast in thy lot among us; let us all have one purse:
14Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15My son, walk not thou in the way with them; refrain thy foot from their path:
15Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16For their feet run to evil, and make haste to shed blood.
16Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17Surely in vain the net is spread in the sight of any bird.
17Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18And they lay wait for their own blood; they lurk privily for their own lives.
18А они вребају своју крв и заседају својој души.
19So are the ways of every one that is greedy of gain; which taketh away the life of the owners thereof.
19Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20¶ Wisdom crieth without; she uttereth her voice in the streets:
20Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21She crieth in the chief place of concourse, in the openings of the gates: in the city she uttereth her words, saying ,
21У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22How long, ye simple ones, will ye love simplicity? and the scorners delight in their scorning, and fools hate knowledge?
22Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23Turn you at my reproof: behold, I will pour out my spirit unto you, I will make known my words unto you.
23Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24¶ Because I have called, and ye refused; I have stretched out my hand, and no man regarded;
24Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25But ye have set at nought all my counsel, and would none of my reproof:
25Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26I also will laugh at your calamity; I will mock when your fear cometh;
26Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27When your fear cometh as desolation, and your destruction cometh as a whirlwind; when distress and anguish cometh upon you.
27Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28Then shall they call upon me, but I will not answer; they shall seek me early, but they shall not find me:
28Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29For that they hated knowledge, and did not choose the fear of the LORD :
29Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30They would none of my counsel: they despised all my reproof.
30Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31Therefore shall they eat of the fruit of their own way, and be filled with their own devices.
31Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32For the turning away of the simple shall slay them, and the prosperity of fools shall destroy them.
32Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33But whoso hearkeneth unto me shall dwell safely, and shall be quiet from fear of evil.
33Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.