Luke 1
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Forasmuch as many have taken in hand to set forth in order a declaration of those things which are most surely believed among us,
1Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,
2Even as they delivered them unto us, which from the beginning were eyewitnesses, and ministers of the word;
2као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:
3It seemed good to me also, having had perfect understanding of all things from the very first, to write unto thee in order, most excellent Theophilus,
3Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,
4That thou mightest know the certainty of those things, wherein thou hast been instructed.
4да познаш темељ оних речи којима си се научио.
5¶ There was in the days of Herod, the king of Judæa, a certain priest named Zacharias, of the course of Abia: and his wife was of the daughters of Aaron, and her name was Elisabeth.
5У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.
6And they were both righteous before God, walking in all the commandments and ordinances of the Lord blameless.
6А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.
7And they had no child, because that Elisabeth was barren, and they both were now well stricken in years.
7И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.
8And it came to pass, that while he executed the priest’s office before God in the order of his course,
8И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,
9According to the custom of the priest’s office, his lot was to burn incense when he went into the temple of the Lord.
9да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.
10And the whole multitude of the people were praying without at the time of incense.
10И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.
11And there appeared unto him an angel of the Lord standing on the right side of the altar of incense.
11А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.
12And when Zacharias saw him , he was troubled, and fear fell upon him.
12И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.
13But the angel said unto him, Fear not, Zacharias: for thy prayer is heard; and thy wife Elisabeth shall bear thee a son, and thou shalt call his name John.
13А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.
14And thou shalt have joy and gladness; and many shall rejoice at his birth.
14И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.
15For he shall be great in the sight of the Lord, and shall drink neither wine nor strong drink; and he shall be filled with the Holy Ghost, even from his mother’s womb.
15Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;
16And many of the children of Israel shall he turn to the Lord their God.
16и многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;
17And he shall go before him in the spirit and power of Elias, to turn the hearts of the fathers to the children, and the disobedient to the wisdom of the just; to make ready a people prepared for the Lord.
17и он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.
18And Zacharias said unto the angel, Whereby shall I know this? for I am an old man, and my wife well stricken in years.
18И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.
19And the angel answering said unto him, I am Gabriel, that stand in the presence of God; and am sent to speak unto thee, and to shew thee these glad tidings.
19И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.
20And, behold, thou shalt be dumb, and not able to speak, until the day that these things shall be performed, because thou believest not my words, which shall be fulfilled in their season.
20И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.
21And the people waited for Zacharias, and marvelled that he tarried so long in the temple.
21И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.
22And when he came out, he could not speak unto them: and they perceived that he had seen a vision in the temple: for he beckoned unto them, and remained speechless.
22А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.
23And it came to pass, that, as soon as the days of his ministration were accomplished, he departed to his own house.
23И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.
24And after those days his wife Elisabeth conceived, and hid herself five months, saying,
24А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:
25Thus hath the Lord dealt with me in the days wherein he looked on me , to take away my reproach among men.
25Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.
26And in the sixth month the angel Gabriel was sent from God unto a city of Galilee, named Nazareth,
26А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет
27To a virgin espoused to a man whose name was Joseph, of the house of David; and the virgin’s name was Mary.
27к девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија.
28And the angel came in unto her, and said, Hail, thou that art highly favoured, the Lord is with thee: blessed art thou among women.
28И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.
29And when she saw him , she was troubled at his saying, and cast in her mind what manner of salutation this should be.
29А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?
30And the angel said unto her, Fear not, Mary: for thou hast found favour with God.
30И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога.
31And, behold, thou shalt conceive in thy womb, and bring forth a son, and shalt call his name JESUS.
31И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус.
32He shall be great, and shall be called the Son of the Highest: and the Lord God shall give unto him the throne of his father David:
32Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог;
33And he shall reign over the house of Jacob for ever; and of his kingdom there shall be no end.
33и цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја.
34Then said Mary unto the angel, How shall this be, seeing I know not a man?
34А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
35And the angel answered and said unto her, The Holy Ghost shall come upon thee, and the power of the Highest shall overshadow thee: therefore also that holy thing which shall be born of thee shall be called the Son of God.
35И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.
36And, behold, thy cousin Elisabeth, she hath also conceived a son in her old age: and this is the sixth month with her, who was called barren.
36И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.
37For with God nothing shall be impossible.
37Јер у Бога све је могуће што каже.
38And Mary said, Behold the handmaid of the Lord; be it unto me according to thy word. And the angel departed from her.
38А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.
39And Mary arose in those days, and went into the hill country with haste, into a city of Juda;
39А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.
40And entered into the house of Zacharias, and saluted Elisabeth.
40И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.
41And it came to pass, that, when Elisabeth heard the salutation of Mary, the babe leaped in her womb; and Elisabeth was filled with the Holy Ghost:
41И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,
42And she spake out with a loud voice, and said, Blessed art thou among women, and blessed is the fruit of thy womb.
42и повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.
43And whence is this to me, that the mother of my Lord should come to me?
43И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?
44For, lo, as soon as the voice of thy salutation sounded in mine ears, the babe leaped in my womb for joy.
44Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.
45And blessed is she that believed: for there shall be a performance of those things which were told her from the Lord.
45И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.
46And Mary said, My soul doth magnify the Lord,
46И рече Марија: Велича душа моја Господа;
47And my spirit hath rejoiced in God my Saviour.
47И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,
48For he hath regarded the low estate of his handmaiden: for, behold, from henceforth all generations shall call me blessed.
48Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;
49For he that is mighty hath done to me great things; and holy is his name.
49Што ми учини величину силни, и свето име Његово;
50And his mercy is on them that fear him from generation to generation.
50И милост је Његова од колена на колено онима који Га се боје.
51He hath shewed strength with his arm; he hath scattered the proud in the imagination of their hearts.
51Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових.
52He hath put down the mighty from their seats, and exalted them of low degree.
52Збаци силне с престола, и подиже понижене.
53He hath filled the hungry with good things; and the rich he hath sent empty away.
53Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.
54He hath holpen his servant Israel, in remembrance of his mercy;
54Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости.
55As he spake to our fathers, to Abraham, and to his seed for ever.
55Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену његовом довека.
56And Mary abode with her about three months, and returned to her own house.
56Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.
57Now Elisabeth’s full time came that she should be delivered; and she brought forth a son.
57А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.
58And her neighbours and her cousins heard how the Lord had shewed great mercy upon her; and they rejoiced with her.
58И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.
59And it came to pass, that on the eighth day they came to circumcise the child; and they called him Zacharias, after the name of his father.
59И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.
60And his mother answered and said, Not so ; but he shall be called John.
60И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.
61And they said unto her, There is none of thy kindred that is called by this name.
61И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.
62And they made signs to his father, how he would have him called.
62И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.
63And he asked for a writing table, and wrote, saying, His name is John. And they marvelled all.
63И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.
64And his mouth was opened immediately, and his tongue loosed , and he spake, and praised God.
64И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.
65And fear came on all that dwelt round about them: and all these sayings were noised abroad throughout all the hill country of Judæa.
65И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.
66And all they that heard them laid them up in their hearts, saying, What manner of child shall this be! And the hand of the Lord was with him.
66И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.
67And his father Zacharias was filled with the Holy Ghost, and prophesied, saying,
67И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:
68Blessed be the Lord God of Israel; for he hath visited and redeemed his people,
68Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,
69And hath raised up an horn of salvation for us in the house of his servant David;
69И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог,
70As he spake by the mouth of his holy prophets, which have been since the world began:
70Као што говори устима светих пророка својих од века
71That we should be saved from our enemies, and from the hand of all that hate us;
71Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас;
72To perform the mercy promised to our fathers, and to remember his holy covenant;
72Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог,
73The oath which he sware to our father Abraham,
73Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати
74That he would grant unto us, that we being delivered out of the hand of our enemies might serve him without fear,
74Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха,
75In holiness and righteousness before him, all the days of our life.
75И у светости и у правди пред Њим док смо год живи.
76And thou, child, shalt be called the prophet of the Highest: for thou shalt go before the face of the Lord to prepare his ways;
76И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;
77To give knowledge of salvation unto his people by the remission of their sins,
77Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових,
78Through the tender mercy of our God; whereby the dayspring from on high hath visited us,
78По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине;
79To give light to them that sit in darkness and in the shadow of death, to guide our feet into the way of peace.
79Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира.
80And the child grew, and waxed strong in spirit, and was in the deserts till the day of his shewing unto Israel.
80А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.