Luke 14
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And it came to pass, as he went into the house of one of the chief Pharisees to eat bread on the sabbath day, that they watched him.
1И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.
2And, behold, there was a certain man before him which had the dropsy.
2И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.
3And Jesus answering spake unto the lawyers and Pharisees, saying, Is it lawful to heal on the sabbath day?
3И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?
4And they held their peace. And he took him , and healed him, and let him go;
4А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.
5And answered them, saying, Which of you shall have an ass or an ox fallen into a pit, and will not straightway pull him out on the sabbath day?
5И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?
6And they could not answer him again to these things.
6И не могоше Му одговорити на то.
7¶ And he put forth a parable to those which were bidden, when he marked how they chose out the chief rooms; saying unto them,
7А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:
8When thou art bidden of any man to a wedding, sit not down in the highest room; lest a more honourable man than thou be bidden of him;
8Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;
9And he that bade thee and him come and say to thee, Give this man place; and thou begin with shame to take the lowest room.
9и да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.
10But when thou art bidden, go and sit down in the lowest room; that when he that bade thee cometh, he may say unto thee, Friend, go up higher: then shalt thou have worship in the presence of them that sit at meat with thee.
10Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.
11For whosoever exalteth himself shall be abased; and he that humbleth himself shall be exalted.
11Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.
12¶ Then said he also to him that bade him, When thou makest a dinner or a supper, call not thy friends, nor thy brethren, neither thy kinsmen, nor thy rich neighbours; lest they also bid thee again, and a recompence be made thee.
12А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;
13But when thou makest a feast, call the poor, the maimed, the lame, the blind:
13него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;
14And thou shalt be blessed; for they cannot recompense thee: for thou shalt be recompensed at the resurrection of the just.
14и благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.
15¶ And when one of them that sat at meat with him heard these things, he said unto him, Blessed is he that shall eat bread in the kingdom of God.
15А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!
16Then said he unto him, A certain man made a great supper, and bade many:
16А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;
17And sent his servant at supper time to say to them that were bidden, Come; for all things are now ready.
17и кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.
18And they all with one consent began to make excuse. The first said unto him, I have bought a piece of ground, and I must needs go and see it: I pray thee have me excused.
18И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.
19And another said, I have bought five yoke of oxen, and I go to prove them: I pray thee have me excused.
19И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.
20And another said, I have married a wife, and therefore I cannot come.
20И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.
21So that servant came, and shewed his lord these things. Then the master of the house being angry said to his servant, Go out quickly into the streets and lanes of the city, and bring in hither the poor, and the maimed, and the halt, and the blind.
21И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.
22And the servant said, Lord, it is done as thou hast commanded, and yet there is room.
22И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.
23And the lord said unto the servant, Go out into the highways and hedges, and compel them to come in, that my house may be filled.
23И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.
24For I say unto you, That none of those men which were bidden shall taste of my supper.
24Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.
25¶ And there went great multitudes with him: and he turned, and said unto them,
25Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:
26If any man come to me, and hate not his father, and mother, and wife, and children, and brethren, and sisters, yea, and his own life also, he cannot be my disciple.
26Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.
27And whosoever doth not bear his cross, and come after me, cannot be my disciple.
27И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.
28For which of you, intending to build a tower, sitteth not down first, and counteth the cost, whether he have sufficient to finish it ?
28И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?
29Lest haply, after he hath laid the foundation, and is not able to finish it , all that behold it begin to mock him,
29Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати
30Saying, This man began to build, and was not able to finish.
30говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.
31Or what king, going to make war against another king, sitteth not down first, and consulteth whether he be able with ten thousand to meet him that cometh against him with twenty thousand?
31Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?
32Or else, while the other is yet a great way off, he sendeth an ambassage, and desireth conditions of peace.
32Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.
33So likewise, whosoever he be of you that forsaketh not all that he hath, he cannot be my disciple.
33Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.
34¶ Salt is good: but if the salt have lost his savour, wherewith shall it be seasoned?
34Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?
35It is neither fit for the land, nor yet for the dunghill; but men cast it out. He that hath ears to hear, let him hear.
35Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.