Lucam 14
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Et factum est cum intraret Jesus in domum cujusdam principis pharisæorum sabbato manducare panem, et ipsi observabant eum.
1И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.
2Et ecce homo quidam hydropicus erat ante illum.
2И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.
3Et respondens Jesus dixit ad legisperitos et pharisæos, dicens: Si licet sabbato curare?
3И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?
4At illi tacuerunt. Ipse vero apprehensum sanavit eum, ac dimisit.
4А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.
5Et respondens ad illos dixit: Cujus vestrum asinus, aut bos in puteum cadet, et non continuo extrahet illum die sabbati?
5И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?
6Et non poterant ad hæc respondere illi.
6И не могоше Му одговорити на то.
7Dicebat autem et ad invitatos parabolam, intendens quomodo primos accubitus eligerent, dicens ad illos:
7А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:
8Cum invitatus fueris ad nuptias, non discumbas in primo loco, ne forte honoratior te sit invitatus ab illo.
8Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;
9Et veniens is, qui te et illum vocavit, dicat tibi: Da huic locum: et tunc incipias cum rubore novissimum locum tenere.
9и да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.
10Sed cum vocatus fueris, vade, recumbe in novissimo loco: ut, cum venerit qui te invitavit, dicat tibi: Amice, ascende superius. Tunc erit tibi gloria coram simul discumbentibus:
10Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.
11quia omnis, qui se exaltat, humiliabitur: et qui se humiliat, exaltabitur.
11Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.
12Dicebat autem et ei, qui invitaverat: Cum facis prandium, aut cœnam, noli vocare amicos tuos, neque fratres tuos, neque cognatos, neque vicinos divites: ne forte te et ipsi reinvitent, et fiat tibi retributio;
12А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;
13sed cum facis convivium, voca pauperes, debiles, claudos, et cæcos:
13него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;
14et beatus eris, quia non habent retribuere tibi: retribuetur enim tibi in resurrectione justorum.
14и благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.
15Hæc cum audisset quidam de simul discumbentibus, dixit illi: Beatus qui manducabit panem in regno Dei.
15А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!
16At ipse dixit ei: Homo quidam fecit cœnam magnam, et vocavit multos.
16А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;
17Et misit servum suum hora cœnæ dicere invitatis ut venirent, quia jam parata sunt omnia.
17и кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.
18Et cœperunt simul omnes excusare. Primus dixit ei: Villam emi, et necesse habeo exire, et videre illam: rogo te, habe me excusatum.
18И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.
19Et alter dixit: Juga boum emi quinque, et eo probare illa: rogo te, habe me excusatum.
19И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.
20Et alius dixit: Uxorem duxi, et ideo non possum venire.
20И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.
21Et reversus servus nuntiavit hæc domino suo. Tunc iratus paterfamilias, dixit servo suo: Exi cito in plateas et vicos civitatis: et pauperes, ac debiles, et cæcos, et claudos introduc huc.
21И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.
22Et ait servus: Domine, factum est ut imperasti, et adhuc locus est.
22И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.
23Et ait dominus servo: Exi in vias, et sæpes: et compelle intrare, ut impleatur domus mea.
23И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.
24Dico autem vobis quod nemo virorum illorum qui vocati sunt, gustabit cœnam meam.
24Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.
25Ibant autem turbæ multæ cum eo: et conversus dixit ad illos:
25Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:
26Si quis venit ad me, et non odit patrem suum, et matrem, et uxorem, et filios, et fratres, et sorores, adhuc autem et animam suam, non potest meus esse discipulus.
26Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.
27Et qui non bajulat crucem suam, et venit post me, non potest meus esse discipulus.
27И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.
28Quis enim ex vobis volens turrim ædificare, non prius sedens computat sumptus, qui necessarii sunt, si habeat ad perficiendum,
28И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?
29ne, posteaquam posuerit fundamentum, et non potuerit perficere, omnes qui vident, incipiant illudere ei,
29Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати
30dicentes: Quia hic homo cœpit ædificare, et non potuit consummare?
30говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.
31Aut quis rex iturus committere bellum adversus alium regem, non sedens prius cogitat, si possit cum decem millibus occurrere ei, qui cum viginti millibus venit ad se?
31Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?
32Alioquin adhuc illo longe agente, legationem mittens rogat ea quæ pacis sunt.
32Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.
33Sic ergo omnis ex vobis, qui non renuntiat omnibus quæ possidet, non potest meus esse discipulus.
33Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.
34Bonum est sal: si autem sal evanuerit, in quo condietur?
34Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?
35Neque in terram, neque in sterquilinium utile est, sed foras mittetur. Qui habet aures audiendi, audiat.
35Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.