Lucam 24
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Una autem sabbati valde diluculo venerunt ad monumentum, portantes quæ paraverant aromata:
1А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;
2et invenerunt lapidem revolutum a monumento.
2али нађоше камен одваљен од гроба.
3Et ingressæ non invenerunt corpus Domini Jesu.
3И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.
4Et factum est, dum mente consternatæ essent de isto, ecce duo viri steterunt secus illas in veste fulgenti.
4И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;
5Cum timerent autem, et declinarent vultum in terram, dixerunt ad illas: Quid quæritis viventem cum mortuis?
5а кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?
6non est hic, sed surrexit: recordamini qualiter locutus est vobis, cum adhuc in Galilæa esset,
6Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,
7dicens: Quia oportet Filium hominis tradi in manus hominum peccatorum, et crucifigi, et die tertia resurgere.
7говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.
8Et recordatæ sunt verborum ejus.
8И опоменуше се речи Његових.
9Et regressæ a monumento nuntiaverunt hæc omnia illis undecim, et ceteris omnibus.
9И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.
10Erat autem Maria Magdalene, et Joanna, et Maria Jacobi, et ceteræ quæ cum eis erant, quæ dicebant ad apostolos hæc.
10А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
11Et visa sunt ante illos sicut deliramentum verba ista, et non crediderunt illis.
11И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.
12Petrus autem surgens cucurrit ad monumentum: et procumbens vidit linteamina sola posita, et abiit secum mirans quod factum fuerat.
12А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
13Et ecce duo ex illis ibant ipsa die in castellum, quod erat in spatio stadiorum sexaginta ab Jerusalem, nomine Emmaus.
13И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.
14Et ipsi loquebantur ad invicem de his omnibus quæ acciderant.
14А они говораху међу собом о свима овим догађајима.
15Et factum est, dum fabularentur, et secum quærerent: et ipse Jesus appropinquans ibat cum illis:
15И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.
16oculi autem illorum tenebantur ne eum agnoscerent.
16А очи им се држаху да Га не познаше.
17Et ait ad illos: Qui sunt hi sermones, quos confertis ad invicem ambulantes, et estis tristes?
17А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?
18Et respondens unus, cui nomen Cleophas, dixit ei: Tu solus peregrinus es in Jerusalem, et non cognovisti quæ facta sunt in illa his diebus?
18А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?
19Quibus ille dixit: Quæ? Et dixerunt: De Jesu Nazareno, qui fuit vir propheta, potens in opere et sermone coram Deo et omni populo:
19И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;
20et quomodo eum tradiderunt summi sacerdotes et principes nostri in damnationem mortis, et crucifixerunt eum:
20како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?
21nos autem sperabamus quia ipse esset redempturus Israël: et nunc super hæc omnia, tertia dies est hodie quod hæc facta sunt.
21А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.
22Sed et mulieres quædam ex nostris terruerunt nos, quæ ante lucem fuerunt ad monumentum,
22А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,
23et non invento corpore ejus, venerunt, dicentes se etiam visionem angelorum vidisse, qui dicunt eum vivere.
23и не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.
24Et abierunt quidam ex nostris ad monumentum: et ita invenerunt sicut mulieres dixerunt, ipsum vero non invenerunt.
24И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.
25Et ipse dixit ad eos: O stulti, et tardi corde ad credendum in omnibus quæ locuti sunt prophetæ !
25И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!
26Nonne hæc oportuit pati Christum, et ita intrare in gloriam suam?
26Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?
27Et incipiens a Moyse, et omnibus prophetis, interpretabatur illis in omnibus scripturis quæ de ipso erant.
27И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.
28Et appropinquaverunt castello quo ibant: et ipse se finxit longius ire.
28И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.
29Et coëgerunt illum, dicentes: Mane nobiscum, quoniam advesperascit, et inclinata est jam dies. Et intravit cum illis.
29И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.
30Et factum est, dum recumberet cum eis, accepit panem, et benedixit, ac fregit, et porrigebat illis.
30И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.
31Et aperti sunt oculi eorum, et cognoverunt eum: et ipse evanuit ex oculis eorum.
31Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.
32Et dixerunt ad invicem: Nonne cor nostrum ardens erat in nobis dum loqueretur in via, et aperiret nobis Scripturas?
32И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?
33Et surgentes eadem hora regressi sunt in Jerusalem: et invenerunt congregatos undecim, et eos qui cum illis erant,
33И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,
34dicentes: Quod surrexit Dominus vere, et apparuit Simoni.
34који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.
35Et ipsi narrabant quæ gesta erant in via, et quomodo cognoverunt eum in fractione panis.
35И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.
36Dum autem hæc loquuntur, stetit Jesus in medio eorum, et dicit eis: Pax vobis: ego sum, nolite timere.
36А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.
37Conturbati vero et conterriti, existimabant se spiritum videre.
37А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.
38Et dixit eis: Quid turbati estis, et cogitationes ascendunt in corda vestra?
38И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?
39videte manus meas, et pedes, quia ego ipse sum; palpate et videte, quia spiritus carnem et ossa non habet, sicut me videtis habere.
39Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.
40Et cum hoc dixisset, ostendit eis manus et pedes.
40И ово рекавши показа им руке и ноге.
41Adhuc autem illis non credentibus, et mirantibus præ gaudio, dixit: Habetis hic aliquid quod manducetur?
41А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?
42At illi obtulerunt ei partem piscis assi et favum mellis.
42А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.
43Et cum manducasset coram eis, sumens reliquias dedit eis.
43И узевши изједе пред њима.
44Et dixit ad eos: Hæc sunt verba quæ locutus sum ad vos cum adhuc essem vobiscum, quoniam necesse est impleri omnia quæ scripta sunt in lege Moysi, et prophetis, et Psalmis de me.
44И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.
45Tunc aperuit illis sensum ut intelligerent Scripturas,
45Тада им отвори ум да разумеју писмо.
46et dixit eis: Quoniam sic scriptum est, et sic oportebat Christum pati, et resurgere a mortuis tertia die:
46И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;
47et prædicari in nomine ejus pœnitentiam, et remissionem peccatorum in omnes gentes, incipientibus ab Jerosolyma.
47и да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.
48Vos autem testes estis horum.
48А ви сте сведоци овоме.
49Et ego mitto promissum Patris mei in vos; vos autem sedete in civitate, quoadusque induamini virtute ex alto.
49И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.
50Eduxit autem eos foras in Bethaniam, et elevatis manibus suis benedixit eis.
50И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
51Et factum est, dum benediceret illis, recessit ab eis, et ferebatur in cælum.
51И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.
52Et ipsi adorantes regressi sunt in Jerusalem cum gaudio magno:
52И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
53et erant semper in templo, laudantes et benedicentes Deum. Amen.
53И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.