Lucam 12
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Multis autem turbis circumstantibus, ita ut se invicem conculcarent, cœpit dicere ad discipulos suos: Attendite a fermento pharisæorum, quod est hypocrisis.
1Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.
2Nihil autem opertum est, quod non reveletur: neque absconditum, quod non sciatur.
2Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;
3Quoniam quæ in tenebris dixistis, in lumine dicentur: et quod in aurem locuti estis in cubiculis, prædicabitur in tectis.
3јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.
4Dico autem vobis amicis meis: Ne terreamini ab his qui occidunt corpus, et post hæc non habent amplius quid faciant.
4Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.
5Ostendam autem vobis quem timeatis: timete eum qui, postquam occiderit, habet potestatem mittere in gehennam: ita dico vobis, hunc timete.
5Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте.
6Nonne quinque passeres veneunt dipondio, et unus ex illis non est in oblivione coram Deo?
6Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.
7sed et capilli capitis vestri omnes numerati sunt. Nolite ergo timere: multis passeribus pluris estis vos.
7А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.
8Dico autem vobis: Omnis quicumque confessus fuerit me coram hominibus, et Filius hominis confitebitur illum coram angelis Dei:
8Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;
9qui autem negaverit me coram hominibus, negabitur coram angelis Dei.
9а који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.
10Et omnis qui dicit verbum in Filium hominis, remittetur illi: ei autem qui in Spiritum Sanctum blasphemaverit, non remittetur.
10И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.
11Cum autem inducent vos in synagogas, et ad magistratus, et potestates, nolite solliciti esse qualiter, aut quid respondeatis, aut quid dicatis.
11А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;
12Spiritus enim Sanctus docebit vos in ipsa hora quid oporteat vos dicere.
12јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.
13Ait autem ei quidam de turba: Magister, dic fratri meo ut dividat mecum hæreditatem.
13Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.
14At ille dixit illi: Homo, quis me constituit judicem, aut divisorem super vos?
14А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама?
15Dixitque ad illos: Videte, et cavete ab omni avaritia: quia non in abundantia cujusquam vita ejus est ex his quæ possidet.
15А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.
16Dixit autem similitudinem ad illos, dicens: Hominis cujusdam divitis uberes fructus ager attulit:
16Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.
17et cogitabat intra se dicens: Quid faciam, quia non habeo quo congregem fructus meos?
17И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.
18Et dixit: Hoc faciam: destruam horrea mea, et majora faciam: et illuc congregabo omnia quæ nata sunt mihi, et bona mea,
18И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;
19et dicam animæ meæ: Anima, habes multa bona posita in annos plurimos: requiesce, comede, bibe, epulare.
19и казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.
20Dixit autem illi Deus: Stulte, hac nocte animam tuam repetunt a te: quæ autem parasti, cujus erunt?
20А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?
21Sic est qui sibi thesaurizat, et non est in Deum dives.
21Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.
22Dixitque ad discipulos suos: Ideo dico vobis, nolite solliciti esse animæ vestræ quid manducetis, neque corpori quid induamini.
22А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући:
23Anima plus est quam esca, et corpus plus quam vestimentum.
23Душа је претежнија од јела и тело од одела.
24Considerate corvos, quia non seminant, neque metunt, quibus non est cellarium, neque horreum, et Deus pascit illos. Quanto magis vos pluris estis illis?
24Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?
25Quis autem vestrum cogitando potest adjicere ad staturam suam cubitum unum?
25А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
26Si ergo neque quod minimum est potestis, quid de ceteris solliciti estis?
26А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало?
27Considerate lilia quomodo crescunt: non laborant, neque nent: dico autem vobis, nec Salomon in omni gloria sua vestiebatur sicut unum ex istis.
27Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.
28Si autem fœnum, quod hodie est in agro, et cras in clibanum mittitur, Deus sic vestit: quanto magis vos pusillæ fidei?
28А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!
29Et vos nolite quærere quid manducetis, aut quid bibatis: et nolite in sublime tolli:
29И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;
30hæc enim omnia gentes mundi quærunt. Pater autem vester scit quoniam his indigetis.
30јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово.
31Verumtamen quærite primum regnum Dei, et justitiam ejus: et hæc omnia adjicientur vobis.
31Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.
32Nolite timere pusillus grex, quia complacuit Patri vestro dare vobis regnum.
32Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство.
33Vendite quæ possidetis, et date eleemosynam. Facite vobis sacculos, qui non veterascunt, thesaurum non deficientem in cælis: quo fur non appropriat, neque tinea corrumpit.
33Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.
34Ubi enim thesaurus vester est, ibi et cor vestrum erit.
34Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.
35Sint lumbi vestri præcincti, et lucernæ ardentes in manibus vestris,
35Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;
36et vos similes hominibus exspectantibus dominum suum quando revertatur a nuptiis: ut, cum venerit et pulsaverit, confestim aperiant ei.
36и ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.
37Beati servi illi quos, cum venerit dominus, invenerit vigilantes: amen dico vobis, quod præcinget se, et faciet illos discumbere, et transiens ministrabit illis.
37Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити.
38Et si venerit in secunda vigilia, et si in tertia vigilia venerit, et ita invenerit, beati sunt servi illi.
38И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама.
39Hoc autem scitote, quoniam si sciret paterfamilias, qua hora fur veniret, vigilaret utique, et non sineret perfodi domum suam.
39Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.
40Et vos estote parati: quia qua hora non putatis, Filius hominis veniet.
40И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.
41Ait autem et Petrus: Domine, ad nos dicis hanc parabolam, an et ad omnes?
41А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима?
42Dixit autem Dominus: Quis, putas, est fidelis dispensator, et prudens, quem constituit dominus supra familiam suam, ut det illis in tempore tritici mensuram?
42А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?
43Beatus ille servus quem, cum venerit dominus, invenerit ita facientem.
43Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.
44Vere dico vobis, quoniam supra omnia quæ possidet, constituet illum.
44Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га.
45Quod si dixerit servus ille in corde suo: Moram facit dominus meus venire: et cœperit percutere servos, et ancillas, et edere, et bibere, et inebriari:
45Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;
46veniet dominus servi illius in die qua non sperat, et hora qua nescit, et dividet eum, partemque ejus cum infidelibus ponet.
46доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима.
47Ille autem servus qui cognovit voluntatem domini sui, et non præparavit, et non facit secundum voluntatem ejus, vapulabit multis:
47А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;
48qui autem non cognovit, et fecit digna plagis, vapulabit paucis. Omni autem cui multum datum est, multum quæretur ab eo: et cui commendaverunt multum, plus petent ab eo.
48а који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.
49Ignem veni mittere in terram, et quid volo nisi ut accendatur?
49Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!
50Baptismo autem habeo baptizari: et quomodo coarctor usque dum perficiatur?
50Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!
51Putatis quia pacem veni dare in terram? non, dico vobis, sed separationem:
51Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.
52erunt enim ex hoc quinque in domo una divisi, tres in duos, et duo in tres
52Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три.
53dividentur: pater in filium, et filius in patrem suum, mater in filiam, et filia in matrem, socrus in nurum suam, et nurus in socrum suam.
53Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.
54Dicebat autem et ad turbas: Cum videritis nubem orientem ab occasu, statim dicitis: Nimbus venit: et ita fit.
54А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.
55Et cum austrum flantem, dicitis: Quia æstus erit: et fit.
55И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.
56Hypocritæ ! faciem cæli et terræ nostis probare: hoc autem tempus quomodo non probatis?
56Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?
57quid autem et a vobis ipsis non judicatis quod justum est?
57Зашто пак и сами од себе не судите праведно?
58Cum autem vadis cum adversario tuo ad principem, in via da operam liberari ab illo, ne forte trahat te ad judicem, et judex tradat te exactori, et exactor mittat te in carcerem.
58Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.
59Dico tibi, non exies inde, donec etiam novissimum minutum reddas.
59Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.