Luke 12
Bible Mutal (Kosraean)Translation
Bible Mutal (Kosraean)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ke tausin puspis mwet fahsreni ac elos asinukiyak ac longya sie sin sie, na Jesus el mutawauk in sramsram meet nu sin mwet tumal lutlut, “Kowos karinginkowosyang liki mwe pulol lun mwet Pharisee inge — nga kaskas ke wosounkas lalos uh.
1Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.
2Kutena ma afyufi ac fah ikakla, ac ma wikla nukewa ac fah eteyuk.
2Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;
3Ke ma inge, kutena ma kowos fahkla yen lohsr uh ac fah lohngyuk in acn kalem, ac kutena ma kowos mahmai in lukma, ac fah sulkakinyuk ke pusra lulap nu sin mwet nukewa.
3јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.
4“Nga fahk nu suwos, mwet kawuk luk, nik kowos sangeng sin mwet su ku in uniya mano, a wangin ma elos ku in oru toko.
4Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.
5Nga ac fahkak nu suwos lah su fal kowos in sangeng se uh: Sangeng sin God, su tukun El uniya, oasr ku lal in sisla nu in hell. Aok, El na pa kowos in sangeng se uh!
5Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте.
6“Ya tia kukakinyukla won sparrow limekosr ke cent luo? Ne ouinge a God El tiana mulkunla siefanna selos.
6Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.
7Finne aunsifowos, oaoala nukewa tari. Ke ma inge, nik kowos sangeng; kais sie suwos arulana saok liki sparrow puspis!
7А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.
8“Nga fahk nu suwos, kutena mwet su fahkyuyak ye mutun mwet uh, nga, Wen nutin Mwet, fah oayapa fahkulak ye mutun lipufan lun God.
8Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;
9A kutena mwet su lafwekinyu ye mutun mwet uh, nga, Wen nutin Mwet, fah oayapa lafwekunul ye mutun lipufan lun God.
9а који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.
10“Kutena mwet su kaskas lain Wen nutin Mwet, ac ku in nunak munas nu sel; a kutena mwet su fahk kas enum lain Ngun Mutal, ac fah tia nunak munas nu sel kac.
10И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.
11“Ke elos ac uskowosyak in nununkeyuk kowos in iwen lolngok uh, ku ye mutun governor ku mwet leum saya uh, nimet sensen lah mea kowos ac sang topkolos, ku lah mea kowos ac fahk in aksuwosye kowos.
11А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;
12Mweyen Ngun Mutal ac fah luti nu suwos in pacl sac ma kowos in fahk.”
12јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.
13Sie sin mwet ke u lulap sac fahk nu sin Jesus, “Mwet Luti, fahk nu sin tamulel luk in kitalik in fal mwe usru lasr sin papa tumasr.”
13Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.
14Jesus el topuk nu sel, “Mukul, su srisrngiyuwi in mwet nununku lomtal, ku in kitalik mwe usru inmasrlomtal uh?”
14А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама?
15Ac el sifilpa fahk nu selos nukewa, “Liyaung ac karingin kowos liki kain in rapku nukewa, mweyen moul na pwaye lun sie mwet tia ma ke ma su oasr lal, el finne arulana kasrup.”
15А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.
16Na Jesus el fahk nu selos pupulyuk se inge: “Oasr mwet kasrup se su acn lal uh oswe kain fokinsak na wowo.
16Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.
17El mutawauk in sifacna nunku in el, ‘Wangin acn in nwanak fokin ima nukewa luk inge we. Mea nga ac oru uh?’
17И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.
18Na el sifacna nunku mu, ‘Pa inge ma nga ac oru: nga ac kunausya lohm in filma luk inge ac musaela pac kutu in yohk liki, yen nga ac filiya fokin ima ac ma luk nukewa we.
18И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;
19Na nga fah fahk nu sik sifacna, Wo nu sum! Ma puspis ma lom ilusyukyak oan, yolyak in akfalye enenu lom nu ke yac puspis fahsru uh. Inge kom mongla na, mongo, nim ac akinsewowoye kom sifacna!’
19и казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.
20A God El fahk nu sel, ‘Kom mwet lalfon! Ofong moul lom ac fah itukla liki kom; na ac lun su ma inge nukewa ma kom elosak?’”
20А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?
21Na Jesus el fahk nu selos, “Pa inge ma ac sikyak nu sin mwet su elosak mwe kasrup nu selos sifacna, ac tia kasrup ye mutun God uh.”
21Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.
22Na Jesus el fahk nu sin mwet tumal lutlut, “Pa inge sripa se oru nga fahk nu suwos kowos in tia fosrnga ke mwe mongo ma kowos enenu nu ke moul lowos, ku ke nuknuk nu ke monuwos.
22А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући:
23Tuh moul lowos arulana saok liki mwe mongo, ac monuwos saok liki na nuknuk.
23Душа је претежнија од јела и тело од одела.
24Nunku ke won yen engyeng uh: elos tia taknelik ku kosrani, ac wangin nien filma lalos ku iwen mongo nalos, a God El kitalos. Ya kowos tia arulana saok liki won uh?
24Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?
25Su suwos ac ku in akloesye moul lal el fin fosrnga kac?
25А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
26Na kowos fin kofla orala ma na srisrik ouinge, efu kowos ku fosrnga ke ma saya uh?
26А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало?
27Liye luman kapak lun kiuf inima uh. Elos tia orekma ku tuta nuknuk lalos. Ac nga fahk nu suwos lah finne Tokosra Solomon su arulana yohk kasrup lal, nuknuk lal uh tia kato oana sie sin ros kiuf inge.
27Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.
28God pa yunela mah inima inge uh, su oan misenge, na lutu isisyak ac wanginla. Ya El ac fah tia yunikowosla in arulana wo liki? Arulana srikla lulalfongi lowos uh!
28А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!
29“Ke ma inge, nik kowos sisla pacl lowos in suk ac arulana fosrnga ke ma kowos ac kang ku nim.
29И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;
30(Tuh mwet pegan fin faclu elos suk ma inge in pacl nukewa.) Papa tomowos El etu lah kowos enenu ma inge.
30јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово.
31A kowos in suk Tokosrai lal, ac El ac fah asot pac ma inge nu suwos.
31Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.
32Nikmet sangeng, kowos finne u srisrik se, tuh Papa tomowos El insewowo in asot Tokosrai nu suwos.
32Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство.
33Kukakunla ma lowos nukewa ac sang mani an nu sin mwet sukasrup uh. Akoela nu suwos mwe neinyuk mani ma ac tia kulawi, ac elosak mwe kasrup lowos inkusrao, yen ma ac fah tiana srikeni we, mweyen wangin mwet pisrapasr ac fah utyak nu we, ac wangin watil ac fah kunausla.
33Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.
34Tuh yen ma saok lowos oasr we, insiowos ac fah oan pac we.
34Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.
35“Loseni infulwowos in ku, ac akosak lam lowos an, tuh kowos in akola nu ke kutena ma ac sikyak,
35Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;
36oana mwet kulansap su tupan foloko lun mwet kacto lalos liki kufwen marut uh. Ke pacl se leum lalos el tuku ac towol srungul uh, elos ac sa na ikasla nu sel.
36и ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.
37Insewowo mwet kulansap inge su ke leum lalos tuku el konalosyak tuh elos na ngetnget ac akola! Nga fahk nu suwos, el ac sarukla coat lal, sap elos in muta ke tepu in mongo, na el ac sang ma nalos.
37Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити.
38Ac fuka lupan engan lalos el fin konauk tuh elos na akola, el finne tuku ke infulwen fong ku paht liki!
38И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама.
39Kowos arulana etu lah mwet se la lohm se fin etu ke pacl sie mwet pisrapasr ac tuku, el tia ku in lela elan utyak nu in lohm uh.
39Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.
40Ke ma inge, kowos pac, kowos in akola, tuh Wen nutin Mwet el ac fah sikme ke ao se su kowos tia etu kac.”
40И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.
41Peter el fahk, “Leum, ku pupulyuk se inge ma na nu sesr, ku kom fahk nu ke mwet nukewa?”
41А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима?
42Ac Leum el topuk, “Su sie mwet kulansap oaru ac lalmwetmet? El pa mwet se ma leum lal ac filiya in kol mwet kulansap wial, ac sang mwe mongo nalos in pacl fal uh.
42А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?
43Fuka lupan insewowo lun mwet kulansap se inge leum lal fin foloko nu lohm sel ac konauk lah el oru ma inge!
43Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.
44Pwayena nga fahk nu suwos, leum sac el ac sang tuh mwet kulansap se inge in liyaung ma lal nukewa.
44Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га.
45Tusruk, mwet kulansap sac fin sifacna nunku sel mu leum se lal inge ac tia sa in foloko, ac el fin mutawauk in uni mwet kulansap wial — kewana mukul ac mutan — ac el mongo, nimnim ac sruhila,
45Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;
46na leum lal el ac foloko ke sie len ma mwet kulansap sac tia nunku mu el ac tuku, ac el tiana akola. Leum sac ac fah sang kai na upa nu sel, ac eisalang tuh elan keok yurin mwet sululalfongi ac seakos.
46доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима.
47“Sie mwet kulansap su etu ma leum lal lungse elan oru, a el tiana akola in oru, ac fah sringsring el upa na.
47А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;
48A sie mwet kulansap su tia etu ma leum lal lungse elan oru, a el orala sie ouiya ma fal in sringsring el kac, ac fah sringsring el fisrasr na. Mwet se ma itukyang ma pus nu se, ac fah siyukyuk ma pus sel; ac el su eis arulana yohk, arulana yohk pac ma enenu in ituk sel.
48а који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.
49“Nga tuku in akosak sie e fin faclu, ac nga kena in tari tayak!
49Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!
50Oasr baptais se nga enenu in baptais kac, ac nga ac arulana toasr nwe ke na orekla!
50Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!
51Ya kowos nunku mu nga tuku in ase misla nu faclu? Mo, tia misla, a sraclik.
51Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.
52In pacl se ingela, sou ma oasr mwet limekosr kac ac fah srisrielik, tolu lain luo, ac luo lain tolu.
52Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три.
53Papa ac fah lain wen natulos, ac wen ac fah lain papa tumalos; nina ac fah lain acn natulos ac acn ac fah lain nina kialos; nina ac fah lain mutan kien mukul natulos, ac mutan payuk fah lain nina kien mukul tumalos.”
53Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.
54Jesus el fahk pac nu sin mwet uh, “Ke kowos liye sie pukunyeng sikyak roto, pacl sacn na kowos ac fahk mu ac afi — na mu afi.
54А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.
55Ac ke kowos ac pula ke eng eir ac tuhme uh, na kowos fahk mu ac arulana fol — na mu fol na.
55И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.
56Kowos mwet wosounkas! Kowos ku in liye faclu ac kusrao, ac aketeya pulan pacl uh, na efu kowos ku tia etu kalmen pacl se inge?”
56Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?
57“Efu ku kowos tia sifacna nunku lah mea fal kowos in oru?
57Зашто пак и сами од себе не судите праведно?
58Fin oasr mwet se akola in us kom nu ke nununku, srike na in akmisye inmasrlomtal meet liki komtal sun acn in nununku. Kom fin tia, na el ac amakin kom nu ye mutun mwet nununku, su ac eiskomyang nu sin mwet liyaung presin, na ac fah sisiyang kom nu in presin.
58Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.
59Nga fahk nu sum, kom ac fah muta we nwe ke na kom akfalyela ma nukewa pakpuki kom in moli uh.”
59Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.