Luke 20
Bible Mutal (Kosraean)Translation
Bible Mutal (Kosraean)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Sie len ke Jesus el muta in Tempul in luti mwet uh ac fahkak ke Pweng Wo, mwet tol fulat ac mwet luti Ma Sap, wi pac un mwet matu elos tuku
1И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
2ac fahk nu sel, “Fahkma nu sesr, ma ya ku lom in oru ma inge? Su sot ku ingan nu sum uh?”
2и рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
3Jesus el topuk ac fahk nu selos, “Inge nga ac siyuk suwos sie mwe siyuk. Fahkma nu sik,
3А Он одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
4ku lal John in baptaisi mwet tuku ya me? Ya ma sin God me, ku ma sin mwet uh?”
4Крштење Јованово или би с неба или од људи?
5Elos mutawauk in asiyuki inmasrlolos, “Mea kut ac fahk? Kut fin fahk mu, ‘Ma sin God,’ el ac mu, ‘Fin ouingan, efu kowos ku tia lulalfongel John?’
5А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
6A kut fin fahk mu, ‘Ma sin mwet uh,’ un mwet na lulap se inge ac tungal kut nwe ke kut misa, mweyen elos lulalfongi mu mwet palu se pa John.”
6Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
7Ouinge elos fahk, “Kut tia etu lah tuku ya me.”
7И одговорише: Не знамо откуда.
8Ac Jesus el fahk nu selos, “Fin ouingan, nga ac tia pac fahk nu suwos lah ma ya ku luk in oru ma inge.”
8А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
9Na Jesus el fahk pupulyuk se inge nu sin mwet uh: “Oasr sie mwet ma yukwiya ima in grape se, ac sang nu sin kutu mwet in karingin, na el som liki facl sel ke pacl na loeloes.
9А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
10Ke sun pacl in telani grape in ima uh, el supwala mwet kulansap se nu yurin mwet karingin ima uh in tuh use ip lal ke ma elos kosrani uh. Tusruktu mwet liyaung ima uh uni mwet kulansap sac nwe folokunulla pisinpo.
10И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
11Na el sifilpa supwala sie pac mwet kulansap; ac mwet liyaung ima elos sifilpa onel, oral arulana koluk, ac folokunulla pisinpo pac.
11И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
12Na el sifilpa supwala mwet kulansap se aktolu. Mwet karingin ima elos kanteya pac ac sisella.
12И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
13Na mwet se ma la ima uh fahk, ‘Mea nga ac oru uh? Nga ac supwala wen kulo se nutik inge. Pwayena lah elos ac akfulatyal!’
13Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
14Tusruktu, ke mwet liyaung ima uh liyalak elos fahk nu sin sie sin sie, ‘Wen se nutin mwet se la ima uh pa inge. Kut unilya, na ma lal inge ac fah lasr lac!’
14А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
15Ouinge elos sisella liki ima uh ac unilya. Na Jesus el siyuk, “Mea mwet se la ima uh ac oru nu sin mwet ma karingin ima uh?
15И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
16El ac tuku ac uniya mwet inge, ac sang ima uh nu sin kutu pacna mwet.” Ke mwet uh lohng ma inge elos fahk, “Tia ku in ouinge!”
16Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
17Jesus el ngetang suelosi ac fahk, “Ac pia kalmen Ma Simusla se inge? ‘Eot se ma mwet musa uh nunku mu wangin sripa ac sisla, Pa yohk sripa oemeet uh.’
17А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
18Kutena mwet su putatyang nu fin eot sacn, ac fah musalsalu mano nu ke ip srisrik. Ac eot sac fin putati nu fin sie mwet, ac fah mokutkuti oana kutkut.”
18Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
19Mwet luti Ma Sap ac mwet tol fulat elos kena kapriya Jesus in pacl sacna, mweyen elos etu lah el fahk pupulyuk sac lainulos; tuh elos sangeng sin mwet uh.
19И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
20Ke ma inge elos suk sie pacl wo lalos. Elos moli nu sin kutu mwet in som ac oru lumahlos in oana elos mwet suwoswos, sruhk elos supwalosla in sruokilya Jesus ke mwe siyuk kutasrik lalos, elos in mau eisalang nu ke ku fulat lun Governor lalos, su siemwet Rome.
20И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
21Mwet kutasrik inge fahk nu sin Jesus, “Mwet Luti, kut etu lah kas lom ac ma kom luti inge ma pwaye. Kut etu lah kom tia wiwi mwet, a kom luti ma pwaye ke ma lungse lun God.
21И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
22Fahkma nu sesr, ya ac lain Ma Sap lasr uh mwet uh in moli tax nu sin Caesar, Tokosra Fulat lun acn Rome, ku tia?”
22Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
23Tuh Jesus el akilen kutasrik lalos, ac el fahk nu selos,
23А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
24“Use sie ipin mani silver an nu sik ngan liye. Mutun su ac inen su oan kac inge?” Ac elos fahk, “Ma lun Caesar.”
24Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
25Na Jesus el fahk, “Kwal, sang nu sin Caesar ma lun Caesar, ac sang nu sin God ma lun God.”
25А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
26Ouinge elos koflana sruokilya ye mutun mwet uh ke kutena kas lal, na elos misla ac arulana lut ke top lal uh.
26И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
27Na kutu mwet Sadducee, su fahk mu mwet uh ac fah tia sifil moulyak, elos tuku nu yurin Jesus ac fahk,
27А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
28“Mwet Luti, Moses el tuh simusla ma sap se inge nu sesr, ‘Mukul se fin misa ac wangin tulik natul, mwet lin mukul sacn enenu in payukyak sin katinmas sacn eltal in mau ku in oswela kutu tulik ma ac pangpang ma nutin mukul se ma misa uh.’
28говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
29Tuh oasr tamulel itkosr — ma se ma matu el payuk nwe misa, a wangin tulik natul.
29Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
30Na el su akluo el payukyak sin katinmas sac,
30и узе други жену, и он умре без деце;
31na sifilpa ma se aktolu uh. Lumah sacna sikyak nu sin tamulel itkosr ah nufon — elos misa ac wangin tulik natulos.
31и трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
32Na tok katinmas sac misa.
32а после свих умре и жена.
33Na fuka, ke ac mau sun len in sifil moulyak uh, ac kien su katinmas sac? Nufonna mwet itkosr uh tuh payuk nu sel.”
33О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
34Jesus el topuk ac fahk nu selos, “Mukul ac mutan in pacl se inge uh elos marut,
34И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају;
35tusruktu mukul ac mutan ma fal in wi moulyak ke pacl se fahsru, ac fah tia marut.
35а који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати;
36Elos ac fah oana lipufan, ac tia ku in misa. Elos ma nutin God, mweyen elos moulyak liki misa.
36јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
37Moses el arulana akpwayei lah mwet misa elos sifil moulyak. Ke sramsram ke firir se in kupo sac, el kaskas kacl Leum ouinge: ‘El God lal Abraham, God lal Isaac, ac God lal Jacob.’
37А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
38Ke ma inge El God lun mwet moul, tia lun mwet misa, tuh nu sel mwet nukewa moul.”
38А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
39Na kutu sin mwet luti Ma Sap elos fahk nu sel, “Mwet Luti, wona top lom an!”
39А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
40Ac elos koflana sifil siyuk kutena ma sel.
40И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
41Jesus el siyuk selos, “Efu ku fwack mu Christ el wen natul David?
41Како говоре да је Христос син Давидов?
42Ku David el sifacna fahk in book in Psalm mu, ‘Leum God El fahk nu sin Leum luk: Muta siskuk layot
42Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
43Nwe ke nga oru mwet lokoalok lom oana sie ma loangeyen niom.’
43Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
44David el pangnol ‘Leum.’ Fin ouinge, fuka tuh Christ elan wen natul David?”
44Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
45Ke mwet uh nukewa lohng, Jesus el fahk nu sin mwet tumal lutlut,
45А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
46“Kowos karinginkowosyang liki mwet luti Ma Sap uh, su lungse forfor nukum nuknuk loeloes lalos, ac oayapa tuh mwet uh in paingulos ac akfulatyalos ke nien kuka uh; ac sulela nien muta fulat in iwen lolngok ac yen ma wo emeet in pacl in kufwa;
46Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
47su lungsena kiapu katinmas ac pisre lohm selos, tari elos filangkin pre loeloes lalos! Kai nu selos uh ac fah arulana upa!”
47који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.