San Lucas 20
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Y ACONTECIÓ un día, que enseñando él al pueblo en el templo, y anunciando el evangelio, llegáronse los príncipes de los sacerdotes y los escribas, con los ancianos;
1И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
2Y le hablaron, diciendo: Dinos: ¿con qué potestad haces estas cosas? ¿ó quién es el que te ha dado esta potestad?
2и рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
3Respondiendo entonces Jesús, les dijo: Os preguntaré yo también una palabra; respondedme:
3А Он одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
4El bautismo de Juan, ¿era del cielo, ó de los hombres?
4Крштење Јованово или би с неба или од људи?
5Mas ellos pensaban dentro de sí, diciendo: Si dijéremos, del cielo, dirá: ¿Por qué, pues, no le creísteis?
5А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
6Y si dijéremos, de los hombres, todo el pueblo nos apedreará: porque están ciertos que Juan era profeta.
6Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
7Y respondieron que no sabían de dónde.
7И одговорише: Не знамо откуда.
8Entonces Jesús les dijo: Ni yo os digo con qué potestad hago estas cosas.
8А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
9Y comenzó á decir al pueblo esta parábola: Un hombre plantó una viña, y arrendóla á labradores, y se ausentó por mucho tiempo.
9А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
10Y al tiempo, envió un siervo á los labradores, para que le diesen del fruto de la viña; mas los labradores le hirieron, y enviaron vacío.
10И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
11Y volvió á enviar otro siervo; mas ellos á éste también, herido y afrentado, le enviaron vacío.
11И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
12Y volvió á enviar al tercer siervo; mas ellos también á éste echaron herido.
12И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
13Entonces el señor de la viña dijo: ¿Qué haré? Enviaré mi hijo amado: quizás cuando á éste vieren, tendrán respeto.
13Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
14Mas los labradores, viéndole, pensaron entre sí, diciendo: Este es el heredero; venid, matémosle para que la heredad sea nuestra.
14А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
15Y echáronle fuera de la viña, y le mataron. ¿Qué pues, les hará el señor de la viña?
15И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
16Vendrá, y destruirá á estos labradores, y dará su viña á otros. Y como ellos lo oyeron, dijeron: ¡Dios nos libre!
16Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
17Mas él mirándolos, dice: ¿Qué pues es lo que está escrito: La piedra que condenaron los edificadores, ésta fué por cabeza de esquina?
17А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
18Cualquiera que cayere sobre aquella piedra, será quebrantado; mas sobre el que la piedra cayere, le desmenuzará.
18Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
19Y procuraban los príncipes de los sacerdotes y los escribas echarle mano en aquella hora, porque entendieron que contra ellos había dicho esta parábola: mas temieron al pueblo.
19И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
20Y acechándole enviaron espías que se simulasen justos, para sorprenderle en palabras, para que le entregasen al principado y á la potestad del presidente.
20И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
21Los cuales le preguntaron, diciendo: Maestro, sabemos que dices y enseñas bien, y que no tienes respeto á persona; antes enseñas el camino de Dios con verdad.
21И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
22¿Nos es lícito dar tributo á César, ó no?
22Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
23Mas él, entendiendo la astucia de ellos, les dijo: ¿Por qué me tentáis?
23А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
24Mostradme la moneda. ¿De quién tiene la imagen y la inscripción? Y respondiendo dijeron: De César.
24Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
25Entonces les dijo: Pues dad á César lo que es de César; y lo que es de Dios, á Dios.
25А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
26Y no pudieron reprender sus palabras delante del pueblo: antes maravillados de su respuesta, callaron.
26И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
27Y llegándose unos de los Saduceos, los cuales niegan haber resurrección, le preguntaron,
27А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
28Diciendo: Maestro, Moisés nos escribió: Si el hermano de alguno muriere teniendo mujer, y muriere sin hijos, que su hermano tome la mujer, y levante simiente á su hermano.
28говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
29Fueron, pues, siete hermanos: y el primero tomó mujer, y murió sin hijos.
29Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
30Y la tomó el segundo, el cual también murió sin hijos.
30и узе други жену, и он умре без деце;
31Y la tomó el tercero: asimismo también todos siete: y murieron sin dejar prole.
31и трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
32Y á la postre de todos murió también la mujer.
32а после свих умре и жена.
33En la resurrección, pues, ¿mujer de cuál de ellos será? porque los siete la tuvieron por mujer.
33О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
34Entonces respondiendo Jesús, les dijo: Los hijos de este siglo se casan, y son dados en casamiento:
34И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају;
35Mas los que fueren tenidos por dignos de aquel siglo y de la resurrección de los muertos, ni se casan, ni son dados en casamiento:
35а који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати;
36Porque no pueden ya más morir: porque son iguales á los ángeles, y son hijos de Dios, cuando son hijos de la resurrección.
36јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
37Y que los muertos hayan de resucitar, aun Moisés lo enseñó en el pasaje de la zarza, cuando llama al Señor: Dios de Abraham, y Dios de Isaac, y Dios de Jacob.
37А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
38Porque Dios no es Dios de muertos, mas de vivos: porque todos viven á él.
38А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
39Y respondiéndole unos de los escribas, dijeron: Maestro, bien has dicho.
39А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
40Y no osaron más preguntarle algo.
40И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
41Y él les dijo: ¿Cómo dicen que el Cristo es hijo de David?
41Како говоре да је Христос син Давидов?
42Y el mismo David dice en el libro de los Salmos: Dijo el Señor á mi Señor: Siéntate á mi diestra,
42Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
43Entre tanto que pongo tus enemigos por estrado de tus pies.
43Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
44Así que David le llama Señor: ¿cómo pues es su hijo?
44Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
45Y oyéndole todo el pueblo, dijo á sus discípulos:
45А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
46Guardaos de los escribas, que quieren andar con ropas largas, y aman las salutaciones en las plazas, y las primeras sillas en las sinagogas, y los primeros asientos en las cenas;
46Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
47Que devoran las casas de las viudas, poniendo por pretexto la larga oración: éstos recibirán mayor condenación.
47који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.