Luke 20
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And it came to pass, that on one of the days, as he was teaching the people in the temple, and preaching the gospel, the chief priests and the scribes, with the ancients, met together,
1И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
2And spoke to him, saying: Tell us, by what authority dost thou these things? or, Who is he that hath given thee this authority?
2и рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
3And Jesus answering, said to them: I will also ask you one thing. Answer me:
3А Он одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
4The baptism of John, was it from heaven, or of men?
4Крштење Јованово или би с неба или од људи?
5But they thought within themselves, saying: If we shall say, From heaven: he will say: Why then did you not believe him?
5А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
6But if we say, Of men, the whole people will stone us: for they are persuaded that John was a prophet.
6Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
7And they answered, that they knew not whence it was.
7И одговорише: Не знамо откуда.
8And Jesus said to them: Neither do I tell thee by what authority I do these things.
8А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
9And he began to speak to the people this parable: A certain man planted a vineyard, and let it out to husbandmen: and he was abroad for a long time.
9А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
10And at the season he sent a servant to the husbandmen, that they should give him of the fruit of the vineyard. Who, beating him, sent him away empty.
10И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
11And again he sent another servant. But they beat him also, and treating him reproachfully, sent him away empty.
11И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
12And again he sent the third: and they wounded him also, and cast him out.
12И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
13Then the lord of the vineyard said: What shall I do? I will send my beloved son: it may be, when they see him, they will reverence him.
13Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
14Whom when the husbandmen saw, they thought within themselves, saying: This is the heir, let us kill him, that the inheritance may be ours.
14А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
15So casting him out of the vineyard, they killed him. What therefore will the lord of the vineyard do to them?
15И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
16He will come, and will destroy these husbandmen, and will give the vineyard to others. Which they hearing, said to him: God forbid.
16Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
17But he looking on them, said: What is this then that is written, The stone, which the builders rejected, the same is become the head of the corner?
17А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
18Whosoever shall fall upon that stone, shall be bruised: and upon whomsoever it shall fall, it will grind him to powder.
18Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
19And the chief priests and the scribes sought to lay hands on him the same hour: but they feared the people, for they knew that he spoke this parable to them.
19И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
20And being upon the watch, they sent spies, who should feign themselves just, that they might take hold of him in his words, that they might deliver him up to the authority and power of the governor.
20И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
21And they asked him, saying: Master, we know that thou speakest and teachest rightly: and thou dost not respect any person, but teachest the way of God in truth.
21И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
22Is it lawful for us to give tribute to Caesar, or no?
22Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
23But he considering their guile, said to them: Why tempt you me?
23А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
24Shew me a penny. Whose image and inscription hath it? They answering, said to him, Caesar’s.
24Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
25And he said to them: Render therefore to Caesar the things that are Caesar’s: and to God the things that are God’s.
25А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
26And they could not reprehend his word before the people: and wondering at his answer, they held their peace.
26И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
27And there came to him some of the Sadducees, who deny that there is any resurrection, and they asked him,
27А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
28Saying: Master, Moses wrote unto us, If any man’s brother die, having a wife, and he leave no children, that his brother should take her to wife, and raise up seed unto his brother.
28говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
29There were therefore seven brethren: and the first took a wife, and died without children.
29Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
30And the next took her to wife, and he also died childless.
30и узе други жену, и он умре без деце;
31And the third took her. And in like manner all the seven, and they left no children, and died.
31и трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
32Last of all the woman died also.
32а после свих умре и жена.
33In the resurrection therefore, whose wife of them shall she be? For all the seven had her to wife.
33О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
34And Jesus said to them: The children of this world marry, and are given in marriage:
34И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају;
35But they that shall be accounted worthy of that world, and of the resurrection from the dead, shall neither be married, nor take wives.
35а који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати;
36Neither can they die any more: for they are equal to the angels, and are the children of God, being the children of the resurrection.
36јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
37Now that the dead rise again, Moses also shewed, at the bush, when he called the Lord, The God of Abraham, and the God of Isaac, and the God of Jacob;
37А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
38For he is not the God of the dead, but of the living: for all live to him.
38А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
39And some of the scribes answering, said to him: Master, thou hast said well.
39А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
40And after that they durst not ask him any more questions.
40И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
41But he said to them: How say they that Christ is the son of David?
41Како говоре да је Христос син Давидов?
42And David himself saith in the book of Psalms: The Lord said to my Lord, sit thou on my right hand,
42Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
43Till I make thy enemies thy footstool.
43Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
44David then calleth him Lord: and how is he his son?
44Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
45And in the hearing of all the people, he said to his disciples:
45А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
46Beware of the scribes, who desire to walk in long robes, and love salutations in the marketplace, and the first chairs in the synagogues, and the chief rooms at feasts:
46Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
47Who devour the houses of widows, feigning long prayer. These shall receive greater damnation.
47који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.