Luke 18
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And he spoke also a parable to them, that we ought always to pray, and not to faint,
1Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
2Saying: There was a judge in a certain city, who feared not God, nor regarded man.
2говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
3And there was a certain widow in that city, and she came to him, saying: Avenge me of my adversary.
3А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
4And he would not for a long time. But afterwards he said within himself: Although I fear not God, nor regard man,
4И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
5Yet because this widow is troublesome to me, I will avenge her, lest continually coming she weary me.
5но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
6And the Lord said: Hear what the unjust judge saith.
6Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
7And will not God revenge his elect who cry to him day and night: and will he have patience in their regard?
7А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
8I say to you, that he will quickly revenge them. But yet the Son of man, when he cometh, shall he find, think you, faith on earth?
8Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
9And to some who trusted in themselves as just, and despised others, he spoke also this parable:
9А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
10Two men went up into the temple to pray: the one a Pharisee, and the other a publican.
10Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
11The Pharisee standing, prayed thus with himself: O God, I give thee thanks that I am not as the rest of men, extortioners, unjust, adulterers, as also is this publican.
11Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
12I fast twice in a week: I give tithes of all that I possess.
12Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
13And the publican, standing afar off, would not so much as lift up his eyes towards heaven; but struck his breast, saying: O god, be merciful to me a sinner.
13А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
14I say to you, this man went down into his house justified rather that the other: because every one that exalteth himself, shall be humbled: and he that humbleth himself, shall be exalted.
14Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
15And they brought unto him also infants, that he might touch them. Which when the disciples saw, they rebuked them.
15Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
16But Jesus, calling them together, said: Suffer children to come to me, and forbid them not: for of such is the kingdom of God.
16А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
17Amen, I say to you: Whosoever shall not receive the kingdom of God as a child, shall not enter into it.
17И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
18And a certain ruler asked him, saying: Good master, what shall I do to possess everlasting life?
18И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни?
19And Jesus said to him: Why dost thou call me good? None is good but God alone.
19А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
20Thou knowest the commandments: Thou shalt not kill: Thou shalt not commit adultery: Thou shalt not steal: Thou shalt not bear false witness: Honour thy father and mother.
20Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
21Who said: All these things have I kept from my youth.
21А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
22Which when Jesus had heard, he said to him: Yet one thing is wanting to thee: sell all whatever thou hast, and give to the poor, and thou shalt have treasure in heaven: and come, follow me.
22А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
23He having heard these things, became sorrowful; for he was very rich.
23А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
24And Jesus seeing him become sorrowful, said: How hardly shall they that have riches enter into the kingdom of God.
24А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
25For it is easier for a camel to pass through the eye of a needle, than for a rich man to enter into the kingdom of God.
25Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
26And they that heard it, said: Who then can be saved?
26А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
27He said to them: The things that are impossible with men, are possible with God.
27А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
28Then Peter said: Behold, we have left all things, and have followed thee.
28А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
29Who said to them: Amen, I say to you, there is no man that hath left house, or parents, or brethren, or wife, or children, for the kingdom of God’s sake,
29А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
30Who shall not receive much more in this present time, and in the world to come life everlasting.
30који неће примити више у ово време, и на оном свету живот вечни.
31Then Jesus took unto him the twelve, and said to them: Behold, we go up to Jerusalem, and all things shall be accomplished which were written by the prophets concerning the Son of man.
31Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
32For he shall be delivered to the Gentiles, and shall be mocked, and scourged, and spit upon:
32Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
33And after they have scourged him, they will put him to death; and the third day he shall rise again.
33и биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
34And they understood none of these things, and this word was hid from them, and they understood not the things that were said.
34И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
35Now it came to pass, when he drew nigh to Jericho, that a certain blind man sat by the way side, begging.
35А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
36And when he heard the multitude passing by, he asked what this meant.
36А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
37And they told him, that Jesus of Nazareth was passing by.
37И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
38And he cried out, saying: Jesus, son of David, have mercy on me.
38И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
39And they that went before, rebuked him, that he should hold his peace: but he cried out much more: Son of David, have mercy on me.
39И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
40And Jesus standing, commanded him to be brought unto him. And when he was come near, he asked him,
40И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
41Saying: What wilt thou that I do to thee? But he said: Lord, that I may see.
41говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
42And Jesus said to him: Receive thy sight: thy faith hath made thee whole.
42А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
43And immediately he saw, and followed him, glorifying God. And all the people, when they saw it, gave praise to God.
43И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.