Romans 1
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Paul, a servant of Jesus Christ, called to be an apostle, separated unto the gospel of God,
1Од Павла, слуге Исуса Христа, позваног апостола изабраног за јеванђеље Божије,
2Which he had promised before, by his prophets, in the holy scriptures,
2које Бог унапред обећа преко пророка својих у светим писмима
3Concerning his Son, who was made to him of the seed of David, according to the flesh,
3о сину свом, који је по телу рођен од семена Давидовог,
4Who was predestinated the Son of God in power, according to the spirit of sanctification, by the resurrection of our Lord Jesus Christ from the dead;
4а посведочен силно за Сина Божијег Духом светиње по васкрсењу из мртвих, Исусу Христу Господу нашем,
5By whom we have received grace and apostleship for obedience to the faith, in all nations, for his name;
5преко ког примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вери имена Његовог;
6Among whom are you also the called of Jesus Christ:
6међу којима сте и ви позвани Исусу Христу.
7To all that are at Rome, the beloved of God, called to be saints. Grace to you, and peace from God our Father, and from the Lord Jesus Christ.
7Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.
8First I give thanks to my God, through Jesus Christ, for you all, because your faith is spoken of in the whole world.
8Прво, дакле, захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа за све вас што се вера ваша гласи по свему свету.
9For God is my witness, whom I serve in my spirit in the gospel of his Son, that without ceasing I make a commemoration of you;
9Јер ми је сведок Бог, коме служим духом својим у јеванђељу Сина његовог, да вас се опомињем без престанка,
10Always in my prayers making request, if by any means now at length I may have a prosperous journey, by the will of God, to come unto you.
10молећи се свагда Богу у молитвама својим да би ми кад Божија воља помогла да дођем к вама;
11For I long to see you, that I may impart unto you some spiritual grace, to strengthen you:
11јер желим видети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење,
12That is to say, that I may be comforted together in you, by that which is common to us both, your faith and mine.
12то јест, да се с вама утешим вером општом, и вашом и мојом.
13And I would not have you ignorant, brethren, that I have often purposed to come unto you, (and have been hindered hitherto,) that I might have some fruit among you also, even as among other Gentiles.
13Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтео да вам дођем, па бих задржан досле, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталим незнабошцима.
14To the Greeks and to the barbarians, to the wise and to the unwise, I am a debtor;
14Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима.
15So (as much as is in me) I am ready to preach the gospel to you also that are at Rome.
15Зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповедати јеванђеље.
16For I am not ashamed of the gospel. For it is the power of God unto salvation to every one that believeth, to the Jew first, and to the Greek.
16Јер се не стидим јеванђеља Христовог; јер је сила Божија на спасење свакоме који верује, а најпре Јеврејину и Грку.
17For the justice of God is revealed therein, from faith unto faith, as it is written: The just man liveth by faith.
17Јер се у Њему јавља правда Божија из вере у веру, као што је написано: Праведник ће од вере жив бити.
18For the wrath of God is revealed from heaven against all ungodliness and injustice of those men that detain the truth of God in injustice:
18Јер се открива гнев Божји с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.
19Because that which is known of God is manifest in them. For God hath manifested it unto them.
19Јер шта се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио;
20For the invisible things of him, from the creation of the world, are clearly seen, being understood by the things that are made; his eternal power also, and divinity: so that they are inexcusable.
20јер шта се на Њему не може видети, од постања света могло се познати и видети на створењима, и Његова вечна сила и божанство, да немају изговора.
21Because that, when they knew God, they have not glorified him as God, or given thanks; but became vain in their thoughts, and their foolish heart was darkened.
21Јер кад познаше Бога, не прославише Га као Бога нити Му захвалише, него залудеше у својим мислима, и потамне неразумно срце њихово.
22For professing themselves to be wise, they became fools.
22Кад се грађаху мудри, полудеше,
23And they changed the glory of the incorruptible God into the likeness of the image of a corruptible man, and of birds, and of fourfooted beasts, and of creeping things.
23и претворише славу вечног Бога у обличје смртног човека и птица и четвороножних животиња и гадова.
24Wherefore God gave them up to the desires of their heart, unto uncleanness, to dishonour their own bodies among themselves.
24Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се погане телеса њихова међу њима самима;
25Who changed the truth of God into a lie; and worshipped and served the creature rather than the Creator, who is blessed for ever. Amen.
25који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него Творца, који је благословен ва век. Амин.
26For this cause God delivered them up to shameful affections. For their women have changed the natural use into that use which is against nature.
26Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно.
27And, in like manner, the men also, leaving the natural use of the women, have burned in their lusts one towards another, men with men working that which is filthy, and receiving in themselves the recompense which was due to their error.
27Тако и људи оставивши путно употребљавање женског рода, распалише се жељом својом један на другог, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за превару њихову примаху на себи.
28And as they liked not to have God in their knowledge, God delivered them up to a reprobate sense, to do those things which are not convenient;
28И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине шта не ваља,
29Being filled with all iniquity, malice, fornication, avarice, wickedness, full of envy, murder, contention, deceit, malignity, whisperers,
29да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности;
30Detractors, hateful to God, contumelious, proud, haughty, inventors of evil things, disobedient to parents,
30шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима,
31Foolish, dissolute, without affection, without fidelity, without mercy.
31неразумни, невере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви.
32Who, having known the justice of God, did not understand that they who do such things, are worthy of death; and not only they that do them, but they also that consent to them that do them.
32А неки правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.