2 Corinthians 1
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Paul, an apostle of Jesus Christ by the will of God, and Timothy our brother: to the church of God that is at Corinth, with all the saints that are in all Achaia:
1Од Павла, апостола Исуса Христа по вољи Божијој и брата Тимотија цркви Божјој у Коринту, са свима светима који су у свој Ахаји:
2Grace unto you and peace from God our Father, and from the Lord Jesus Christ.
2Благодат вам и мир од Бога Оца нашег, и Господа Исуса Христа.
3Blessed be the God and Father of our Lord Jesus Christ, the Father of mercies, and the God of all comfort.
3Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, Отац милости и Бог сваке утехе,
4Who comforteth us in all our tribulation; that we also may be able to comfort them who are in all distress, by the exhortation wherewith we also are exhorted by God.
4који нас утешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утешити оне који су у свакој невољи утехом којом нас саме Бог утешава.
5For as the sufferings of Christ abound in us: so also by Christ doth our comfort abound.
5Јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утеха наша умножава кроз Христа.
6Now whether we be in tribulation, it is for your exhortation and salvation: or whether we be comforted, it is for your consolation: or whether we be exhorted, it is for your exhortation and salvation, which worketh the enduring of the same sufferings which we also suffer.
6Ако ли смо, пак, у невољи, за вашу је утеху и спасење, које постаје у трпљењу тих истих страдања која и ми подносимо.
7That our hope for you may be steadfast: knowing that as you are partakers of the sufferings, so shall you be also of the consolation.
7И надање наше тврдо је за вас. Ако ли се утешавамо, за вашу је утеху и спасење, знајући да као што сте заједничари у нашем страдању тако и у утеси.
8For we would not have you ignorant, brethren, of our tribulation, which came to us in Asia, that we were pressed out of measure above our strength, so that we were weary even of life.
8Јер вам нећемо, браћо, затајити невољу нашу која нам се догоди у Азији кад нам је било претешко и преко силе тако да се нисмо надали ни живети;
9But we had in ourselves the answer of death, that we should not trust in ourselves, but in God who raiseth the dead.
9него сами у себи расудисмо да нам ваља помрети, да се већ не уздасмо у себе него у Бога који подиже мртве.
10Who hath delivered and doth deliver us out of so great dangers: in whom we trust that he will yet also deliver us.
10Који нас је од толике смрти избавио, и избавља; и у Њега се уздамо да ће нас и још избавити,
11You helping withal in prayer for us: that for this gift obtained for us, by the means of many persons, thanks may be given by many in our behalf.
11с помоћу и ваше молитве за нас; да многи људи многу хвалу дају Богу за даре који су нама дати вас ради.
12For our glory is this, the testimony of our conscience, that in simplicity of heart and sincerity of God, and not in carnal wisdom, but in the grace of God, we have conversed in this world: and more abundantly towards you.
12Јер је наша слава ово: сведочанство савести наше да смо у простоти и чистоти Божјој, а не у мудрости телесној него по благодати Божјој живели на свету, а особито међу вама.
13For we write no other things to you than what you have read and known. And I hope that you shall know unto the end:
13Јер вам друго не пишемо него шта читате и разумевате. А надам се да ћете и до краја разумети.
14As also you have known us in part, that we are your glory, as you also are ours, in the day of our Lord Jesus Christ.
14Као што неки и разуместе да смо вам слава као и ви нама за дан Господа нашег Исуса Христа.
15And in this confidence I had a mind to come to you before, that you might have a second grace:
15И у овом поуздању хтедох да вам дођем пре, да другу благодат имате;
16And to pass by you into Macedonia, and again from Macedonia to come to you, and by you to be brought on my way towards Judea.
16и кроз вас да дођем у Македонију, и опет из Македоније да дођем к вама, и ви да ме пратите у Јудеју.
17Whereas then I was thus minded, did I use lightness? Or, the things that I purpose, do I purpose according to the flesh, that there should be with me, It is, and It is not?
17Али кад сам ово хтео, еда ли сам дакле шта непристојно чинио? Или што се накањујем, да се по телу накањујем, да буде у мене да да, а не не?
18But God is faithful, for our preaching which was to you, was not, It is, and It is not.
18Али је Бог веран, те реч наша к вама не би да и не.
19For the Son of God, Jesus Christ who was preached among you by us, by me, and Sylvanus, and Timothy, was not, It is and It is not, but, It is, was in him.
19Јер Син Божји Исус Христос, ког ми вама приповедасмо ја и Силван и Тимотије, не би да и не, него у Њему би да.
20For all the promises of God are in him, It is; therefore also by him, amen to God, unto our glory.
20Јер колико је обећања Божијих, у Њему су да, и у Њему амин, Богу на славу кроз нас.
21Now he that confirmeth us with you in Christ, and that hath anointed us, is God:
21А Бог је који нас утврди с вама у Христу, и помаза нас,
22Who also hath sealed us, and given the pledge of the Spirit in our hearts.
22који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша.
23But I call God to witness upon my soul, that to spare you, I came not any more to Corinth:
23А ја за сведока Бога призивам на своју душу да штедећи вас не дођох више у Коринт.
24not because we exercise dominion over your faith: but we are helpers of your joy: for in faith you stand.
24Не као да ми владамо вером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вери стојите.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.