Joel 1
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1The word of the Lord that came to Joel the son of Phatuel.
1Реч Господња која дође Јоилу сину Фатуиловом.
2Hear this, ye old men, and give ear, all ye inhabitants of the land: did this ever happen in your days, or in the days of your fathers?
2Чујте, старци; слушајте, сви становници земаљски; је ли овако шта било за вашег времена или за времена ваших отаца?
3Tell ye of this to your children, and let your children tell their children, and their children to another generation.
3Приповедајте то синовима својим, и синови ваши својим синовима, и њихови синови потоњем колену.
4That which the palmerworm hath left, the locust hath eaten: and that which the locust hath left, the bruchus hath eaten: and that which the bruchus hath left, the mildew hath destroyed.
4Шта оста иза гусенице изједе скакавац, и шта оста иза скакавца изједе хрушт, и шта оста иза хрушта изједе црв.
5Awake, ye that are drunk, and weep, and mourn all ye that take delight in drinking sweet wine: for it is cut off from your mouth.
5Отрезните се, пијанице, и плачите; и ридајте сви који пијете вино, за новим вином, јер се оте из уста ваших.
6For a nation is come up upon my land, strong and without number: his teeth are like the teeth of a lion: and his cheek teeth as of a lion’s whelp.
6Јер дође на земљу моју силан народ и небројен; зуби су му као у лава и кутњаци као у лавице.
7He hath laid my vineyard waste, and hath pilled off the bark of my fig tree: he hath stripped it bare, and cast it away; the branches thereof are made white.
7Потре винову лозу моју, и смокве моје покида, сасвим их огули и побаца, те им се гране беле.
8Lament like a virgin girded with sackcloth for the husband of her youth.
8Ридај као младица опасана кострећу за мужем младости своје.
9Sacrifice and libation is cut off from the house of the Lord: the priests, the Lord’s ministers, have mourned:
9Неста дара и налива из дома Господњег; туже свештеници, слуге Господње.
10The country is destroyed, the ground hath mourned: for the corn is wasted, the wine is confounded, the oil hath languished.
10Опусте поље, тужи земља; јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља.
11The husbandmen are ashamed, the vinedressers have howled for the wheat, and for the barley, because the harvest of the field is perished.
11Стидите се ратари, ридајте виноградари, пшенице ради и јечма ради, јер пропаде жетва на њиви;
12The vineyard is confounded, and the fig tree hath languished: the pomegranate tree, and the palm tree, and the apple tree, and all the trees of the field are withered: because joy is withdrawn from the children of men.
12Лоза посахну и смоква увену; шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости између синова људских.
13Gird yourselves, and lament, O ye priests, howl, ye ministers of the altars: go in, lie in sackcloth, ye ministers of my God: because sacrifice and libation is cut off from the house of your God.
13Опашите се и плачите свештеници; ридајте који служите олтару, дођите, ноћујте у кострети, слуге Бога мог; јер се уноси у дом Бога вашег дар и налив.
14Sanctify ye a fast, call an assembly; gather together the ancients, all the inhabitants of the land into the house of your God: and cry ye to the Lord:
14Наредите пост, огласите празник, скупите старешине, све становнике земаљске, у дом Господа Бога свог, и вапите ка Господу:
15Ah, ah, ah, for the day: because the day of the Lord is at hand, and it shall come like destruction from the mighty.
15Јаох дана! Јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао од Свемогућег.
16Is not your food cut off before your eyes, joy and gladness from the house of our God?
16Није ли нестало хране испред очију наших, радости и весеља из дома Бога нашег?
17The beasts have rotted in their dung, the barns are destroyed, the storehouses are broken down: because the corn is confounded.
17Семе иструхну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито.
18Why did the beast groan, why did the herds of cattle low? because there is no pasture for them: yea, and the flocks of sheep are perished.
18Како уздише стока! Како су се смела говеда! Јер немају паше; и овце гину.
19To thee, O Lord, will I cry: because fire hath devoured the beautiful places of the wilderness, and the flame hath burnt all the trees of the country.
19К Теби, Господе, вичем, јер огањ сажеже паше у пустињи, и пламен попали сва дрвета у пољу.
20Yea and the beasts of the field have looked up to thee, as a garden bed that thirsteth after rain, for the springs of waters are dried up, and fire hath devoured the beautiful places of the wilderness.
20И зверје пољско погледа за тобом, јер усахнуше потоци водени и огањ сажеже паше у пустињи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.