2 Corinthians 5
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1For we know, if our earthly house of this habitation be dissolved, that we have a building of God, a house not made with hands, eternal in heaven.
1Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима.
2For in this also we groan, desiring to be clothed upon with our habitation that is from heaven.
2Јер за тим уздишемо, желећи обући се у свој небески стан.
3Yet so that we be found clothed, not naked.
3И да се обучени, не голи нађемо!
4For we also, who are in this tabernacle, do groan, being burthened; because we would not be unclothed, but clothed upon, that that which is mortal may be swallowed up by life.
4Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.
5Now he that maketh us for this very thing, is God, who hath given us the pledge of the Spirit.
5А Онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа.
6Therefore having always confidence, knowing that, while we are in the body, we are absent from the Lord.
6Добре смо, дакле, воље једнако, јер знамо да путујемо у телу, далеко од Господа.
7(For we walk by faith, and not by sight.)
7Јер по вери живимо, а не по гледању.
8But we are confident, and have a good will to be absent rather from the body, and to be present with the Lord.
8Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу.
9And therefore we labour, whether absent or present, to please him.
9Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо Њему угодни.
10For we must all be manifested before the judgement seat of Christ, that every one may receive the proper things of the body, according as he hath done, whether it be good or evil.
10Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да примимо сваки шта је који у телу чинио, или добро или зло.
11Knowing therefore the fear of the Lord, we use persuasion to men; but to God we are manifest. And I trust also that in your consciences we are manifest.
11Знајући, дакле, страх Господњи људе саветујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашим савестима познати.
12We commend not ourselves again to you, but give you occasion to glory in our behalf; that you may have somewhat to answer them who glory in face, and not in heart.
12Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате шта одговорити онима који се хвале оним шта је споља, а не шта је у срцу.
13For whether we be transported in mind, it is to God; or whether we be sober, it is for you.
13Јер ако се одвише хвалимо, Богу се хвалимо; ако ли смо смерни, вама смо.
14For the charity of Christ presseth us: judging this, that if one died for all, then all were dead.
14Јер љубав Божја нагони нас, кад мислимо ово: ако један за све умре, то дакле сви умреше.
15And Christ died for all; that they also who live, may not now live to themselves, but unto him who died for them, and rose again.
15Христос за све умре, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умре и васкрсе.
16Wherefore henceforth, we know no man according to the flesh. And if we have known Christ according to the flesh; but now we know him so no longer.
16Зато и ми одсад никога не познајемо по телу; и ако Христа познасмо по телу, али Га сад више не познајемо.
17If then any be in Christ a new creature, the old things are passed away, behold all things are made new.
17Зато, ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде.
18But all things are of God, who hath reconciled us to himself by Christ; and hath given to us the ministry of reconciliation.
18Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења.
19For God indeed was in Christ, reconciling the world to himself, not imputing to them their sins; and he hath placed in us the word of reconciliation.
19Јер Бог беше у Христу, и свет помири са собом не примивши им грехе њихове, и метнувши у нас реч помирења.
20For Christ therefore we are ambassadors, God as it were exhorting by us. For Christ, we beseech you, be reconciled to God.
20Тако смо ми послани место Христа, као да Бог говори кроз нас; молимо вас у име Христово помирите се с Богом.
21Him, who knew no sin, he hath made sin for us, that we might be made the justice of God in him.
21Јер Оног који не знаше греха нас ради учини грехом, да ми будемо правда Божја у Њему.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.