2 Коринтян 5
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Знаємо бо, як земний будинок тїла нашого розпадеть ся, ми будівлю від Бога маємо, будинок нерукотворний, вічний на небесах.
1Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима.
2Бо в сьому ми стогнемо, бажаючи одягтись домівкою нашою, що з неба,
2Јер за тим уздишемо, желећи обући се у свој небески стан.
3коли б тільки нам, і одягнувшись, нагими не явитись.
3И да се обучени, не голи нађемо!
4Бо, стогнемо отягчені, будучи в тїлї сьому, з котрого не хочемо роздягтись, а одягнутись, щоб смертне було пожерте життєм.
4Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.
5На се сотворив нас Бог, і дав нам задаток Духа.
5А Онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа.
6Оце ж маймо духа всякого часу, знаймо, що, домуючи в тїлї, ми далеко від Господа:
6Добре смо, дакле, воље једнако, јер знамо да путујемо у телу, далеко од Господа.
7(бо ходимо вірою, а не видїннєм.)
7Јер по вери живимо, а не по гледању.
8Маймо ж духа й волїймо лучче бути далеко від тїла, а домувати у Господа.
8Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу.
9Тим і силкуємось, чи то будучи дома, чи далеко від дому, бути Йому любими.
9Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо Њему угодни.
10Всїм бо нам треба явитись перед судищем Христовим, щоб прийняв кожен по тому, що заробив тїлом, чи то добре, чи лихе.
10Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да примимо сваки шта је који у телу чинио, или добро или зло.
11Знаючи оце страх Господень, пересьвідчуємо людей; Богові ж явні ми, і вповаю, що й вашим совістям обявились.
11Знајући, дакле, страх Господњи људе саветујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашим савестима познати.
12Не знов бо похваляємо себе перед вами, а даємо вам причину хвалитись нами, щоб мали що (відказувати) тим, що хвалять ся лицем, а не серцем.
12Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате шта одговорити онима који се хвале оним шта је споља, а не шта је у срцу.
13Бо як ми не при собі, то (се) Богові; а як ми тверезимось (здержуємось), (се) вам.
13Јер ако се одвише хвалимо, Богу се хвалимо; ако ли смо смерни, вама смо.
14Бо любов Христова вимагає від нас, судячих так, що, коли один за всїх умер, тодї всї вмерли;
14Јер љубав Божја нагони нас, кад мислимо ово: ако један за све умре, то дакле сви умреше.
15і (що) Він умер за всїх, щоб живі нїколи більш собі не жили, а Тому, хто за них умер і воскрес.
15Христос за све умре, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умре и васкрсе.
16Тим же ми від нинї нїкого не знаємо по тїлу; коли ж і знали по тїлу Христа, то тепер більш не знаємо.
16Зато и ми одсад никога не познајемо по телу; и ако Христа познасмо по телу, али Га сад више не познајемо.
17Тим же, коли хто в Христї, той нове сотворіннє; старе минуло; ось стало все нове.
17Зато, ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде.
18Усе ж від Бога, що примирив нас із собою через Ісуса Христа, і дав нам служеннє примирення,
18Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења.
19яко ж бо Бог був у Христї, примиряючи сьвіт із собою, не полїчуючи їм провин їх, і положив у нас слово примирення.
19Јер Бог беше у Христу, и свет помири са собом не примивши им грехе њихове, и метнувши у нас реч помирења.
20Замість Христа оце ми посли, і наче Бог благає (вас) через нас; ми просимо вас замість Христа: примиріть ся з Богом.
20Тако смо ми послани место Христа, као да Бог говори кроз нас; молимо вас у име Христово помирите се с Богом.
21Бо Він Того, хто не знав гріха, за нас гріхом зробив, щоб ми були праведностю Божою в Йому.
21Јер Оног који не знаше греха нас ради учини грехом, да ми будемо правда Божја у Њему.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.