2 Коринтян 2

Kulish and Puluj Bible (1905)

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

1Розсудив же я сам із собою се, щоб знов у смутку до вас не прийти.

1Ово пак судих у себи да опет не дођем к вама у жалости.

2Бо коли я завдаю смутку вам, то хто мене розвеселить, як не той, хто засмучений через мене.

2Јер ако ја чиним жалост вама, ко је који ће мене веселити осим оног који прима жалост од мене?

3І написав вам се, щоб, прийшовши не мав смутку від тих, котрими годилось би менї веселитись, певен будучи про всїх вас, що моя радість для всїх вас.

3И писах вам ово исто, да кад дођем не примим жалост на жалост, а за које би ваљало да се веселим надајући се на све вас да је моја радост свих вас.

4Бо з великого горя, і туги серця написав я вам з многими сьлїзми, не щоб ви смуткували, а щоб пізнали любов, котрої в мене пребагато до вас.

4Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многим сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.

5Коли ж хто засмутив, не мене засмутив, а від части (щоб не отягчив я) і всїх вас.

5Ако ли је ко мене ражалио, не ражали мене, до неколико, да не отежам свима вама.

6Доволї такому сієї кари від многих.

6Јер је довољно таквоме кар овај од многих.

7Так що напротив лучче простїть і утїште, щоб надто великий сум не пожер такого.

7Зато ви, насупрот, већма да опраштате и тешите, да такав како не падне у превелику жалост.

8Тим же благаю вас, обявіть любов до него.

8Зато вас молим, утврдите к њему љубав.

9На те бо й писав я, щоб мати доказ од вас, чи у всьому ви слухняні.

9Јер вам зато и писах, да познам поштење ваше јесте ли у свачему послушни.

10Кому ж ви прощаєте, тому й я; бо й я, коли що кому простив, то ради вас перед лицем Христа,

10А коме ви шта опростите оном опраштам и ја; јер ја ако шта коме опростих, опростих му вас ради место Исуса Христа,

11щоб не подужав нас сатана; бо нам відомі задуми його.

11да нас не превари сотона; јер знамо шта он мисли.

12Прийшовши ж у Трояду на благовістє Христове, як відчинено менї двері в Господї,

12А кад дођох у Троаду да проповедам јеванђеље Христово, и отворише ми се врата у Господу,

13не мав я впокою в дусї моїм, не знайшовши Тита, брата мого; а, попрощавшись із ними, вийшов у Македонию.

13не имадох мира у духу свом, не нашавши Тита, брата свог; него опростивши се с њима изиђох у Македонију.

14Богу ж дяка, що завсїгди дає нам побіду в Христї, і пахощі знання свого обявляє через нас у всякому місцї.

14Али хвала Богу који свагда нама даје победу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања свог на сваком месту.

15Бо ми пахощі Христові Богу в тих, що спасають ся, і в тих, що погибають:

15Јер смо ми Христов мирис Богу и међу онима који се спасавају и који гину:

16одним ми пахощі смерти на смерть, а другим пахощі життя на життє; та кого на се вистачить?

16Једнима дакле мирис смртни за смрт, а другима мирис животни за живот. И за ово ко је вредан?

17Не такі бо ми, як многі, що крамують словом Божим, а щиро, як од Бога, перед Богом, у Христї глаголемо.

17Јер ми нисмо као многи који нечисто проповедају реч Божију, него из чистоте, и као из Бога, пред Богом, у Христу говоримо.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.