Corinthios Ii 2
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Statui autem hoc ipsum apud me, ne iterum in tristitia venirem ad vos.
1Ово пак судих у себи да опет не дођем к вама у жалости.
2Si enim ego contristo vos: et quis est, qui me lætificet, nisi qui contristatur ex me?
2Јер ако ја чиним жалост вама, ко је који ће мене веселити осим оног који прима жалост од мене?
3Et hoc ipsum scripsi vobis, ut non cum venero, tristitiam super tristitiam habeam, de quibus oportuerat me gaudere: confidens in omnibus vobis, quia meum gaudium, omnium vestrum est.
3И писах вам ово исто, да кад дођем не примим жалост на жалост, а за које би ваљало да се веселим надајући се на све вас да је моја радост свих вас.
4Nam ex multa tribulatione et angustia cordis scripsi vobis per multas lacrimas: non ut contristemini, sed ut sciatis, quam caritatem habeam abundantius in vobis.
4Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многим сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.
5Si quis autem contristavit, non me contristavit: sed ex parte, ut non onerem omnes vos.
5Ако ли је ко мене ражалио, не ражали мене, до неколико, да не отежам свима вама.
6Sufficit illi, qui ejusmodi est, objurgatio hæc, quæ fit a pluribus:
6Јер је довољно таквоме кар овај од многих.
7ita ut e contrario magis donetis, et consolemini, ne forte abundantiori tristitia absorbeatur qui ejusmodi est.
7Зато ви, насупрот, већма да опраштате и тешите, да такав како не падне у превелику жалост.
8Propter quod obsecro vos, ut confirmetis in illum caritatem.
8Зато вас молим, утврдите к њему љубав.
9Ideo enim et scripsi, ut cognoscam experimentum vestrum, an in omnibus obedientes sitis.
9Јер вам зато и писах, да познам поштење ваше јесте ли у свачему послушни.
10Cui autem aliquid donastis, et ego: nam et ego quod donavi, si quid donavi, propter vos in persona Christi,
10А коме ви шта опростите оном опраштам и ја; јер ја ако шта коме опростих, опростих му вас ради место Исуса Христа,
11ut non circumveniamur a Satana: non enim ignoramus cogitationes ejus.
11да нас не превари сотона; јер знамо шта он мисли.
12Cum venissem autem Troadem propter Evangelium Christi, et ostium mihi apertum esset in Domino,
12А кад дођох у Троаду да проповедам јеванђеље Христово, и отворише ми се врата у Господу,
13non habui requiem spiritui meo, eo quod non invenerim Titum fratrem meum, sed valefaciens eis, profectus sum in Macedoniam.
13не имадох мира у духу свом, не нашавши Тита, брата свог; него опростивши се с њима изиђох у Македонију.
14Deo autem gratias, qui semper triumphat nos in Christo Jesu, et odorem notitiæ suæ manifestat per nos in omni loco:
14Али хвала Богу који свагда нама даје победу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања свог на сваком месту.
15quia Christi bonus odor sumus Deo in iis qui salvi fiunt, et in iis qui pereunt:
15Јер смо ми Христов мирис Богу и међу онима који се спасавају и који гину:
16aliis quidem odor mortis in mortem: aliis autem odor vitæ in vitam. Et ad hæc quis tam idoneus?
16Једнима дакле мирис смртни за смрт, а другима мирис животни за живот. И за ово ко је вредан?
17non enim sumus sicut plurimi, adulterantes verbum Dei, sed ex sinceritate, sed sicut ex Deo, coram Deo, in Christo loquimur.
17Јер ми нисмо као многи који нечисто проповедају реч Божију, него из чистоте, и као из Бога, пред Богом, у Христу говоримо.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.