Ecclesiastes 1
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Verba Ecclesiastæ, filii David, regis Jerusalem.
1Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
2[Vanitas vanitatum, dixit Ecclesiastes; vanitas vanitatum, et omnia vanitas.
2Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
3Quid habet amplius homo de universo labore suo quo laborat sub sole?]
3Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
4[Generatio præterit, et generatio advenit; terra autem in æternum stat.
4Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
5Oritur sol et occidit, et ad locum suum revertitur; ibique renascens,
5Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
6gyrat per meridiem, et flectitur ad aquilonem. Lustrans universa in circuitu pergit spiritus, et in circulos suos revertitur.
6Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
7Omnia flumina intrant in mare, et mare non redundat; ad locum unde exeunt flumina revertuntur ut iterum fluant.
7Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
8Cunctæ res difficiles; non potest eas homo explicare sermone. Non saturatur oculus visu, nec auris auditu impletur.
8Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
9Quid est quod fuit? Ipsum quod futurum est. Quid est quod factum est? Ipsum quod faciendum est.
9Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
10Nihil sub sole novum, nec valet quisquam dicere: Ecce hoc recens est: jam enim præcessit in sæculis quæ fuerunt ante nos.
10Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
11Non est priorum memoria; sed nec eorum quidem quæ postea futura sunt erit recordatio apud eos qui futuri sunt in novissimo.]
11Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
12[Ego Ecclesiastes fui rex Israël in Jerusalem;
12Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
13et proposui in animo meo quærere et investigare sapienter de omnibus quæ fiunt sub sole. Hanc occupationem pessimam dedit Deus filiis hominum, ut occuparentur in ea.
13И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
14Vidi cuncta quæ fiunt sub sole, et ecce universa vanitas et afflictio spiritus.
14Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
15Perversi difficile corriguntur, et stultorum infinitus est numerus.
15Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
16Locutus sum in corde meo, dicens: Ecce magnus effectus sum, et præcessi omnes sapientia qui fuerunt ante me in Jerusalem; et mens mea contemplata est multa sapienter, et didici.
16Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
17Dedique cor meum ut scirem prudentiam atque doctrinam, erroresque et stultitiam; et agnovi quod in his quoque esset labor et afflictio spiritus:
17И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
18eo quod in multa sapientia multa sit indignatio; et qui addit scientiam, addit et laborem.]
18Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.