Ecclesiastes 1
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1These are the words of the Teacher, the son of David, king in Jerusalem:
1Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
2“Futility of futilities,” says the Teacher, “futility of futilities! Everything is futile!”
2Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
3What does a man gain from all his labor, at which he toils under the sun?
3Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
4Generations come and generations go, but the earth remains forever.
4Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
5The sun rises and the sun sets; it hurries back to where it rises.
5Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
6The wind blows southward, then turns northward; round and round it swirls, ever returning on its course.
6Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
7All the rivers flow into the sea, yet the sea is never full; to the place from which the streams come, there again they flow.
7Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
8All things are wearisome, more than one can describe; the eye is not satisfied with seeing, nor the ear content with hearing.
8Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
9What has been will be again, and what has been done will be done again; there is nothing new under the sun.
9Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
10Is there a case where one can say, “Look, this is new”? It has already existed in the ages before us.
10Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
11There is no remembrance of those who came before, and those yet to come will not be remembered by those who follow after.
11Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
12I, the Teacher, was king over Israel in Jerusalem.
12Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
13And I set my mind to seek and explore by wisdom all that is done under heaven. What a heavy burden God has laid upon the sons of men to occupy them!
13И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
14I have seen all the things that are done under the sun, and have found them all to be futile, a pursuit of the wind.
14Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
15What is crooked cannot be straightened, and what is lacking cannot be counted.
15Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
16I said to myself, “Behold, I have grown and increased in wisdom beyond all those before me who were over Jerusalem, and my mind has observed a wealth of wisdom and knowledge.”
16Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
17So I set my mind to know wisdom and madness and folly; I learned that this, too, is a pursuit of the wind.
17И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
18For with much wisdom comes much sorrow, and as knowledge grows, grief increases.
18Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.