Deuteronomy 1
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1These are the words that Moses spoke to all Israel in the wilderness east of the Jordan—in the Arabah opposite Suph—between Paran and Tophel, Laban, Hazeroth, and Dizahab.
1Ово су речи које говори Мојсије свему Израиљу с ону страну Јордана, у пустињи, у пољу према Црвеном мору, између Фарана и Тофола и Ловона и Асирота и Дизава,
2It is an eleven-day journey from Horeb to Kadesh-barnea by way of Mount Seir.
2једанаест дана хода од Хорива преко горе Сира до Кадис-Варније.
3In the fortieth year, on the first day of the eleventh month, Moses proclaimed to the Israelites all that the LORD had commanded him concerning them.
3А беше четрдесете године први дан једанаестог месеца, кад Мојсије каза синовима Израиљевим све што му беше заповедио Господ да им каже,
4This was after he had defeated Sihon king of the Amorites, who lived in Heshbon, and then at Edrei had defeated Og king of Bashan, who lived in Ashtaroth.
4пошто уби Сиона, цара аморејског који живљаше у Есевону, и Ога цара васанског који живљаше у Астароту и у Едрајину.
5On the east side of the Jordan in the land of Moab, Moses began to explain this law, saying:
5С оне стране Јордана у земљи моавској поче Мојсије казивати овај закон говорећи:
6The LORD our God said to us at Horeb: “You have stayed at this mountain long enough.
6Господ Бог наш рече нам на Хориву говорећи: Доста сте били на овој гори.
7Resume your journey and go to the hill country of the Amorites; go to all the neighboring peoples in the Arabah, in the hill country, in the foothills, in the Negev, and along the seacoast to the land of the Canaanites and to Lebanon, as far as the great River Euphrates.
7Обрните се и подигните се и идите ка гори аморејској и у сву околину њену, у равнице и у брда и у долине, и на југ и на брегове морске, у земљу хананску и на Ливан и до реке велике, реке Ефрата.
8See, I have placed the land before you. Enter and possess the land that the LORD swore He would give to your fathers Abraham, Isaac, and Jacob, and to their descendants after them.”
8Ето, дао сам вам земљу, уђите у њу, и узмите земљу, за коју се заклео Господ оцима вашим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати и семену њиховом након њих.
9At that time I said to you, “I cannot carry the burden for you alone.
9И рекох вам онда говорећи: Не могу вас носити сам.
10The LORD your God has multiplied you, so that today you are as numerous as the stars in the sky.
10Господ Бог ваш умножио вас је, и ето вас данас има много као звезда небеских.
11May the LORD, the God of your fathers, increase you a thousand times over and bless you as He has promised.
11Господ Бог отаца ваших да вас умножи још хиљаду пута више, и да вас благослови као што вам је казао.
12But how can I bear your troubles, burdens, and disputes all by myself?
12Како бих ја сам носио муке ваше, бремена ваша и распре ваше?
13Choose for yourselves wise, understanding, and respected men from each of your tribes, and I will appoint them as your leaders.”
13Дајте из племена својих људе мудре и веште и познате да вам их поставим за старешине.
14And you answered me and said, “What you propose to do is good.”
14Тада ми одговористе и рекосте: Добро је да се учини шта си казао.
15So I took the leaders of your tribes, wise and respected men, and appointed them as leaders over you—as commanders of thousands, of hundreds, of fifties, and of tens, and as officers for your tribes.
15Тада узевши старешине од племена ваших, људе мудре и познате, поставих вам их за старешине, за хиљаднике и стотинаре и педесетаре и десетаре и управитеље по племенима вашим.
16At that time I charged your judges: “Hear the disputes between your brothers, and judge fairly between a man and his brother or a foreign resident.
16И заповедих онда судијама вашим говорећи: Саслушавајте распре међу браћом својом и судите право између човека и брата његовог и између дошљака који је с њим.
17Show no partiality in judging; hear both small and great alike. Do not be intimidated by anyone, for judgment belongs to God. And bring to me any case too difficult for you, and I will hear it.”
17Не гледајте ко је ко на суду, саслушајте и малог и великог, не бојте се никога, јер је суд Божији, а ствар која би вам била тешка изнесите преда ме да је чујем.
18And at that time I commanded you all the things you were to do.
18И заповедих вам онда све што ћете чинити.
19And just as the LORD our God had commanded us, we set out from Horeb and went toward the hill country of the Amorites, through all the vast and terrifying wilderness you have seen. When we reached Kadesh-barnea,
19Потом отишавши од Хорива пређосмо сву ону пустињу велику и страшну, коју видесте, идући ка гори аморејској, као што нам заповеди Господ Бог наш, и дођосмо до Кадис-Варније.
20I said: “You have reached the hill country of the Amorites, which the LORD our God is giving us.
20Тада вам рекох: Дођосте до горе аморејске, коју нам даје Господ Бог наш.
21See, the LORD your God has placed the land before you. Go up and take possession of it as the LORD, the God of your fathers, has told you. Do not be afraid or discouraged.”
21Гле, дао ти је Господ Бог твој ту земљу, иди и узми је, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих; не бој се и не плаши се.
22Then all of you approached me and said, “Let us send men ahead of us to search out the land and bring us word of what route to follow and which cities to enter.”
22А ви сви дођосте к мени и рекосте: Да пошаљемо људе пред собом да нам уходе земљу, и да нам јаве за пут којим ћемо ићи и за градове у које ћемо доћи,
23The plan seemed good to me, so I selected twelve men from among you, one from each tribe.
23и то ми би по вољи, и узех између вас дванаест људи, из сваког племена по једног;
24They left and went up into the hill country, and came to the Valley of Eshcol and spied out the land.
24и они се подигоше и изишавши на гору дођоше до потока Есхола, и уходише земљу;
25They took some of the fruit of the land in their hands, carried it down to us, and brought us word: “It is a good land that the LORD our God is giving us.”
25и набраше рода оне земље и донесоше нам, и јавише нам говорећи: Добра је земља, коју нам даје Господ Бог наш.
26But you were unwilling to go up; you rebelled against the command of the LORD your God.
26Али не хтесте ићи него се супротисте заповести Господа Бога свог.
27You grumbled in your tents and said, “Because the LORD hates us, He has brought us out of the land of Egypt to deliver us into the hand of the Amorites to be annihilated.
27И викасте у шаторима својим говорећи: Мрзи на нас Господ, зато нас изведе из земље мисирске, да нас да у руке Аморејцима и да нас потре.
28Where can we go? Our brothers have made our hearts melt, saying: ‘The people are larger and taller than we are; the cities are large, with walls up to the heavens. We even saw the descendants of the Anakim there.’”
28Куда да идемо? Браћа наша уплашише срце наше говорећи: Народ је већи и виши од нас, градови су велики и ограђени до неба, па и синове Енакове видесмо овде.
29So I said to you: “Do not be terrified or afraid of them!
29А ја вам рекох: Не плашите се и не бојте их се.
30The LORD your God, who goes before you, will fight for you, just as you saw Him do for you in Egypt
30Господ Бог ваш, који иде пред вама, Он ће се бити за вас онако како вам је учинио у Мисиру на ваше очи,
31and in the wilderness, where the LORD your God carried you, as a man carries his son, all the way by which you traveled until you reached this place.”
31и у пустињи, где си видео како те је носио Господ Бог твој, као што човек носи сина свог, целим путем којим сте ишли докле дођосте до овог места.
32But in spite of all this, you did not trust the LORD your God,
32Али зато опет не веровасте Господу Богу свом,
33who went before you on the journey, in the fire by night and in the cloud by day, to seek out a place for you to camp and to show you the road to travel.
33који иђаше пред вама путем тражећи вам место где бисте стали, иђаше ноћу у огњу да вам светли путем којим бисте ишли, а дању у облаку.
34When the LORD heard your words, He grew angry and swore an oath, saying,
34И чу Господ глас речи ваших, и разгневи се и закле се говорећи:
35“Not one of the men of this evil generation shall see the good land I swore to give your fathers,
35Ниједан од овог рода злог неће видети ове добре земље, за коју се заклех да ћу дати вашим оцима,
36except Caleb son of Jephunneh. He will see it, and I will give him and his descendants the land on which he has set foot, because he followed the LORD wholeheartedly.”
36осим Халева, сина Јефонијиног; он ће је видети, и њему ћу дати земљу по којој је ишао, и синовима његовим, јер се сасвим држао Господа.
37The LORD was also angry with me on your account, and He said, “Not even you shall enter the land.
37Па и на мене се разгневи Господ с вас; и рече: Ни ти нећеш ући онамо.
38Joshua son of Nun, who stands before you, will enter it. Encourage him, for he will enable Israel to inherit the land.
38Исус, син Навин, који те служи, он ће ући онамо, њега утврди; јер ће је он разделити синовима Израиљевим у наследство.
39And the little ones you said would become captives—your children who on that day did not know good from evil—will enter the land that I will give them, and they will possess it.
39А деца ваша, за коју рекосте да ће постати робље, синови ваши, који данас не знају ни шта је добро ни шта је зло, они ће ући онамо, и њима ћу је дати и они ће је наследити.
40But you are to turn back and head for the wilderness along the route to the Red Sea.”
40Ви, пак, вратите се и идите у пустињу к Црвеном Мору.
41“We have sinned against the LORD,” you replied. “We will go up and fight, as the LORD our God has commanded us.” Then each of you put on his weapons of war, thinking it easy to go up into the hill country.
41А ви одговористе и рекосте ми: Сагрешисмо Господу; ићи ћемо и бићемо се сасвим како нам је заповедио Господ Бог наш. И узевши сваки своје оружје хтесте изаћи на гору.
42But the LORD said to me, “Tell them not to go up and fight, for I am not with you to keep you from defeat by your enemies.”
42А Господ ми рече: Кажи им: Не идите и не бијте се, јер нисам међу вама, да не изгинете пред непријатељима својим.
43So I spoke to you, but you would not listen. You rebelled against the command of the LORD and presumptuously went up into the hill country.
43И ја вам рекох, али не послушасте, него се опресте заповести Господњој, и навалисте на гору.
44Then the Amorites who lived in the hills came out against you and chased you like a swarm of bees. They routed you from Seir all the way to Hormah.
44Тада изиђоше пред вас Амореји, који сеђаху у оној планини, и погнаше вас као што чине пчеле, и побише вас на Сиру па до Орме.
45And you returned and wept before the LORD, but He would not listen to your voice or give ear to you.
45И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша глас ваш нити окрете ухо своје к вама.
46For this reason you stayed in Kadesh for a long time—a very long time.
46И остадосте у Кадису дуго времена докле онде стајасте.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.