申命记 1
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1以下所记的是 摩西 在 约旦河 东的旷野、 疏弗 对面的 亚拉巴 —就是 巴兰 、 陀弗 、 拉班 、 哈洗录 、 底撒哈 中间—向 以色列 众人所说的话。（
1Ово су речи које говори Мојсије свему Израиљу с ону страну Јордана, у пустињи, у пољу према Црвеном мору, између Фарана и Тофола и Ловона и Асирота и Дизава,
2从 何烈山 经过 西珥山 到 加低斯·巴尼亚 有十一天的 路程 。）
2једанаест дана хода од Хорива преко горе Сира до Кадис-Варније.
3出 埃及 第四十年十一月初一日， 摩西 照耶和华借着他所吩咐 以色列 人的话都晓谕他们。
3А беше четрдесете године први дан једанаестог месеца, кад Мојсије каза синовима Израиљевим све што му беше заповедио Господ да им каже,
4那时，他已经击杀了住 希实本 的 亚摩利 王 西宏 和住 以得来 、 亚斯他录 的 巴珊 王 噩 。
4пошто уби Сиона, цара аморејског који живљаше у Есевону, и Ога цара васанског који живљаше у Астароту и у Едрајину.
5摩西 在 约旦河 东的 摩押 地讲律法说：
5С оне стране Јордана у земљи моавској поче Мојсије казивати овај закон говорећи:
6「耶和华—我们的 神在 何烈山 晓谕我们说：你们在这山上住的日子够了；
6Господ Бог наш рече нам на Хориву говорећи: Доста сте били на овој гори.
7要起行转到 亚摩利 人的山地和靠近这山地的各处，就是 亚拉巴 、山地、高原、南地，沿海一带 迦南 人的地，并 黎巴嫩山 又到 幼发拉底 大河。
7Обрните се и подигните се и идите ка гори аморејској и у сву околину њену, у равнице и у брда и у долине, и на југ и на брегове морске, у земљу хананску и на Ливан и до реке велике, реке Ефрата.
8如今我将这地摆在你们面前；你们要进去得这地，就是耶和华向你们列祖 亚伯拉罕 、 以撒 、 雅各 起誓应许赐给他们和他们后裔为业之地。」
8Ето, дао сам вам земљу, уђите у њу, и узмите земљу, за коју се заклео Господ оцима вашим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати и семену њиховом након њих.
9「那时，我对你们说：『管理你们的重任，我独自担当不起。
9И рекох вам онда говорећи: Не могу вас носити сам.
10耶和华—你们的 神使你们多起来。看哪，你们今日像天上的星那样多。
10Господ Бог ваш умножио вас је, и ето вас данас има много као звезда небеских.
11惟愿耶和华—你们列祖的 神使你们比如今更多千倍，照他所应许你们的话赐福与你们。
11Господ Бог отаца ваших да вас умножи још хиљаду пута више, и да вас благослови као што вам је казао.
12但你们的麻烦，和管理你们的重任，并你们的争讼，我独自一人怎能担当得起呢？
12Како бих ја сам носио муке ваше, бремена ваша и распре ваше?
13你们要按着各支派选举有智慧、有见识、为众人所认识的，我立他们为你们的首领。』
13Дајте из племена својих људе мудре и веште и познате да вам их поставим за старешине.
14你们回答我说：『照你所说的行了为妙。』
14Тада ми одговористе и рекосте: Добро је да се учини шта си казао.
15我便将你们各支派的首领，有智慧、为众人所认识的，照你们的支派，立他们为官长、千夫长、百夫长、五十夫长、十夫长，管理你们。
15Тада узевши старешине од племена ваших, људе мудре и познате, поставих вам их за старешине, за хиљаднике и стотинаре и педесетаре и десетаре и управитеље по племенима вашим.
16「当时，我嘱咐你们的审判官说：『你们听讼，无论是弟兄彼此争讼，是与同居的外人争讼，都要按公义判断。
16И заповедих онда судијама вашим говорећи: Саслушавајте распре међу браћом својом и судите право између човека и брата његовог и између дошљака који је с њим.
17审判的时候，不可看人的外貌；听讼不可分贵贱，不可惧怕人，因为审判是属乎 神的。若有难断的案件，可以呈到我这里，我就判断。』
17Не гледајте ко је ко на суду, саслушајте и малог и великог, не бојте се никога, јер је суд Божији, а ствар која би вам била тешка изнесите преда ме да је чујем.
18那时，我将你们所当行的事都吩咐你们了。」
18И заповедих вам онда све што ћете чинити.
19「我们照着耶和华—我们 神所吩咐的从 何烈山 起行，经过你们所看见那大而可怕的旷野，往 亚摩利 人的山地去，到了 加低斯·巴尼亚 。
19Потом отишавши од Хорива пређосмо сву ону пустињу велику и страшну, коју видесте, идући ка гори аморејској, као што нам заповеди Господ Бог наш, и дођосмо до Кадис-Варније.
20我对你们说：『你们已经到了耶和华—我们 神所赐给我们的 亚摩利 人之山地。
20Тада вам рекох: Дођосте до горе аморејске, коју нам даје Господ Бог наш.
21看哪，耶和华—你的 神已将那地摆在你面前，你要照耶和华—你列祖的 神所说的上去得那地为业；不要惧怕，也不要惊惶。』
21Гле, дао ти је Господ Бог твој ту земљу, иди и узми је, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих; не бој се и не плаши се.
22你们都就近我来说：『我们要先打发人去，为我们窥探那地，将我们上去该走何道，必进何城，都回报我们。』
22А ви сви дођосте к мени и рекосте: Да пошаљемо људе пред собом да нам уходе земљу, и да нам јаве за пут којим ћемо ићи и за градове у које ћемо доћи,
23这话我以为美，就从你们中间选了十二个人，每支派一人。
23и то ми би по вољи, и узех између вас дванаест људи, из сваког племена по једног;
24于是他们起身上山地去，到 以实各谷 ，窥探那地。
24и они се подигоше и изишавши на гору дођоше до потока Есхола, и уходише земљу;
25他们手里拿着那地的果子下来，到我们那里，回报说：『耶和华—我们的 神所赐给我们的是美地。』
25и набраше рода оне земље и донесоше нам, и јавише нам говорећи: Добра је земља, коју нам даје Господ Бог наш.
26「你们却不肯上去，竟违背了耶和华—你们 神的命令，
26Али не хтесте ићи него се супротисте заповести Господа Бога свог.
27在帐棚内发怨言说：『耶和华因为恨我们，所以将我们从 埃及 地领出来，要交在 亚摩利 人手中，除灭我们。
27И викасте у шаторима својим говорећи: Мрзи на нас Господ, зато нас изведе из земље мисирске, да нас да у руке Аморејцима и да нас потре.
28我们上哪里去呢？我们的弟兄使我们的心消化，说那 地的 民比我们又大又高，城邑又广大又坚固，高得顶天，并且我们在那里看见 亚衲 族的人。』
28Куда да идемо? Браћа наша уплашише срце наше говорећи: Народ је већи и виши од нас, градови су велики и ограђени до неба, па и синове Енакове видесмо овде.
29我就对你们说：『不要惊恐，也不要怕他们。
29А ја вам рекох: Не плашите се и не бојте их се.
30在你们前面行的耶和华—你们的 神必为你们争战，正如他在 埃及 和旷野，在你们眼前所行的一样。
30Господ Бог ваш, који иде пред вама, Он ће се бити за вас онако како вам је учинио у Мисиру на ваше очи,
31你们在旷野所行的路上，也曾见耶和华—你们的 神抚养你们，如同人抚养儿子一般，直等你们来到这地方。』
31и у пустињи, где си видео како те је носио Господ Бог твој, као што човек носи сина свог, целим путем којим сте ишли докле дођосте до овог места.
32你们在这事上却不信耶和华—你们的 神。
32Али зато опет не веровасте Господу Богу свом,
33他在路上，在你们前面行，为你们找安营的地方；夜间在火 柱 里，日间在云 柱 里，指示你们所当行的路。」
33који иђаше пред вама путем тражећи вам место где бисте стали, иђаше ноћу у огњу да вам светли путем којим бисте ишли, а дању у облаку.
34「耶和华听见你们这话，就发怒，起誓说：
34И чу Господ глас речи ваших, и разгневи се и закле се говорећи:
35『这恶世代的人，连一个也不得见我起誓应许赐给你们列祖的美地；
35Ниједан од овог рода злог неће видети ове добре земље, за коју се заклех да ћу дати вашим оцима,
36惟有 耶孚尼 的儿子 迦勒 必得看见，并且我要将他所踏过的地赐给他和他的子孙，因为他专心跟从我。』
36осим Халева, сина Јефонијиног; он ће је видети, и њему ћу дати земљу по којој је ишао, и синовима његовим, јер се сасвим држао Господа.
37耶和华为你的缘故也向我发怒，说：『你必不得进入那地。
37Па и на мене се разгневи Господ с вас; и рече: Ни ти нећеш ући онамо.
38伺候你、 嫩 的儿子 约书亚 ，他必得进入那地；你要勉励他，因为他要使 以色列 人承受那地为业。
38Исус, син Навин, који те служи, он ће ући онамо, њега утврди; јер ће је он разделити синовима Израиљевим у наследство.
39并且你们的 妇人 孩子，就是你们所说、必被掳掠的，和今日不知善恶的儿女，必进入那地。我要将那地赐给他们，他们必得为业。
39А деца ваша, за коју рекосте да ће постати робље, синови ваши, који данас не знају ни шта је добро ни шта је зло, они ће ући онамо, и њима ћу је дати и они ће је наследити.
40至于你们，要转回，从 红海 的路往旷野去。』
40Ви, пак, вратите се и идите у пустињу к Црвеном Мору.
41「那时，你们回答我说：『我们得罪了耶和华，情愿照耶和华—我们 神一切所吩咐的上去争战。』于是你们各人带着兵器，争先上山地去了。
41А ви одговористе и рекосте ми: Сагрешисмо Господу; ићи ћемо и бићемо се сасвим како нам је заповедио Господ Бог наш. И узевши сваки своје оружје хтесте изаћи на гору.
42耶和华吩咐我说：『你对他们说：不要上去，也不要争战；因我不在你们中间，恐怕你们被仇敌杀败了。』
42А Господ ми рече: Кажи им: Не идите и не бијте се, јер нисам међу вама, да не изгинете пред непријатељима својим.
43我就告诉了你们，你们却不听从，竟违背耶和华的命令，擅自上山地去了。
43И ја вам рекох, али не послушасте, него се опресте заповести Господњој, и навалисте на гору.
44住那山地的 亚摩利 人就出来攻击你们，追赶你们，如蜂拥一般，在 西珥 杀退你们，直到 何珥玛 。
44Тада изиђоше пред вас Амореји, који сеђаху у оној планини, и погнаше вас као што чине пчеле, и побише вас на Сиру па до Орме.
45你们便回来，在耶和华面前哭号；耶和华却不听你们的声音，也不向你们侧耳。
45И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша глас ваш нити окрете ухо своје к вама.
46于是你们在 加低斯 住了许多日子。」
46И остадосте у Кадису дуго времена докле онде стајасте.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.