Deuteronomy 1
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1These are the words which Moses spoke to all Israel beyond the Jordan in the wilderness, in the Arabah opposite Suf, between Paran, Tophel, Laban, Hazeroth, and Dizahab.
1Ово су речи које говори Мојсије свему Израиљу с ону страну Јордана, у пустињи, у пољу према Црвеном мору, између Фарана и Тофола и Ловона и Асирота и Дизава,
2It is eleven days’ journey from Horeb by the way of Mount Seir to Kadesh Barnea.
2једанаест дана хода од Хорива преко горе Сира до Кадис-Варније.
3In the fortieth year, in the eleventh month, on the first day of the month, Moses spoke to the children of Israel according to all that the LORD had given him in commandment to them,
3А беше четрдесете године први дан једанаестог месеца, кад Мојсије каза синовима Израиљевим све што му беше заповедио Господ да им каже,
4after he had struck Sihon the king of the Amorites who lived in Heshbon, and Og the king of Bashan who lived in Ashtaroth, at Edrei.
4пошто уби Сиона, цара аморејског који живљаше у Есевону, и Ога цара васанског који живљаше у Астароту и у Едрајину.
5Beyond the Jordan, in the land of Moab, Moses began to declare this law, saying,
5С оне стране Јордана у земљи моавској поче Мојсије казивати овај закон говорећи:
6“The LORD our God spoke to us in Horeb, saying, ‘You have lived long enough at this mountain.
6Господ Бог наш рече нам на Хориву говорећи: Доста сте били на овој гори.
7Turn, and take your journey, and go to the hill country of the Amorites and to all the places near there: in the Arabah, in the hill country, in the lowland, in the South, by the seashore, in the land of the Canaanites, and in Lebanon as far as the great river, the river Euphrates.
7Обрните се и подигните се и идите ка гори аморејској и у сву околину њену, у равнице и у брда и у долине, и на југ и на брегове морске, у земљу хананску и на Ливан и до реке велике, реке Ефрата.
8Behold, I have set the land before you. Go in and possess the land which the LORD swore to your fathers—to Abraham, to Isaac, and to Jacob—to give to them and to their offspring after them.’”
8Ето, дао сам вам земљу, уђите у њу, и узмите земљу, за коју се заклео Господ оцима вашим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати и семену њиховом након њих.
9I spoke to you at that time, saying, “I am not able to bear you myself alone.
9И рекох вам онда говорећи: Не могу вас носити сам.
10The LORD your God has multiplied you, and behold, you are today as the stars of the sky for multitude.
10Господ Бог ваш умножио вас је, и ето вас данас има много као звезда небеских.
11May the LORD, the God of your fathers, make you a thousand times as many as you are and bless you, as he has promised you!
11Господ Бог отаца ваших да вас умножи још хиљаду пута више, и да вас благослови као што вам је казао.
12How can I myself alone bear your problems, your burdens, and your strife?
12Како бих ја сам носио муке ваше, бремена ваша и распре ваше?
13Take wise men of understanding who are respected among your tribes, and I will make them heads over you.”
13Дајте из племена својих људе мудре и веште и познате да вам их поставим за старешине.
14You answered me, and said, “The thing which you have spoken is good to do.”
14Тада ми одговористе и рекосте: Добро је да се учини шта си казао.
15So I took the heads of your tribes, wise and respected men, and made them heads over you, captains of thousands, captains of hundreds, captains of fifties, captains of tens, and officers, according to your tribes.
15Тада узевши старешине од племена ваших, људе мудре и познате, поставих вам их за старешине, за хиљаднике и стотинаре и педесетаре и десетаре и управитеље по племенима вашим.
16I commanded your judges at that time, saying, “Hear cases between your brothers and judge righteously between a man and his brother, and the foreigner who is living with him.
16И заповедих онда судијама вашим говорећи: Саслушавајте распре међу браћом својом и судите право између човека и брата његовог и између дошљака који је с њим.
17You shall not show partiality in judgment; you shall hear the small and the great alike. You shall not be afraid of the face of man, for the judgment is God’s. The case that is too hard for you, you shall bring to me, and I will hear it.”
17Не гледајте ко је ко на суду, саслушајте и малог и великог, не бојте се никога, јер је суд Божији, а ствар која би вам била тешка изнесите преда ме да је чујем.
18I commanded you at that time all the things which you should do.
18И заповедих вам онда све што ћете чинити.
19We traveled from Horeb and went through all that great and terrible wilderness which you saw, by the way to the hill country of the Amorites, as the LORD our God commanded us; and we came to Kadesh Barnea.
19Потом отишавши од Хорива пређосмо сву ону пустињу велику и страшну, коју видесте, идући ка гори аморејској, као што нам заповеди Господ Бог наш, и дођосмо до Кадис-Варније.
20I said to you, “You have come to the hill country of the Amorites, which the LORD our God gives to us.
20Тада вам рекох: Дођосте до горе аморејске, коју нам даје Господ Бог наш.
21Behold, the LORD your God has set the land before you. Go up, take possession, as the LORD the God of your fathers has spoken to you. Don’t be afraid, neither be dismayed.”
21Гле, дао ти је Господ Бог твој ту земљу, иди и узми је, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих; не бој се и не плаши се.
22You came near to me, everyone of you, and said, “Let’s send men before us, that they may search the land for us, and bring back to us word of the way by which we must go up, and the cities to which we shall come.”
22А ви сви дођосте к мени и рекосте: Да пошаљемо људе пред собом да нам уходе земљу, и да нам јаве за пут којим ћемо ићи и за градове у које ћемо доћи,
23The thing pleased me well. I took twelve of your men, one man for every tribe.
23и то ми би по вољи, и узех између вас дванаест људи, из сваког племена по једног;
24They turned and went up into the hill country, and came to the valley of Eshcol, and spied it out.
24и они се подигоше и изишавши на гору дођоше до потока Есхола, и уходише земљу;
25They took some of the fruit of the land in their hands and brought it down to us, and brought us word again, and said, “It is a good land which the LORD our God gives to us.”
25и набраше рода оне земље и донесоше нам, и јавише нам говорећи: Добра је земља, коју нам даје Господ Бог наш.
26Yet you wouldn’t go up, but rebelled against the commandment of the LORD your God.
26Али не хтесте ићи него се супротисте заповести Господа Бога свог.
27You murmured in your tents, and said, “Because the LORD hated us, he has brought us out of the land of Egypt, to deliver us into the hand of the Amorites to destroy us.
27И викасте у шаторима својим говорећи: Мрзи на нас Господ, зато нас изведе из земље мисирске, да нас да у руке Аморејцима и да нас потре.
28Where are we going up? Our brothers have made our heart melt, saying, ‘The people are greater and taller than we. The cities are great and fortified up to the sky. Moreover we have seen the sons of the Anakim there!’”
28Куда да идемо? Браћа наша уплашише срце наше говорећи: Народ је већи и виши од нас, градови су велики и ограђени до неба, па и синове Енакове видесмо овде.
29Then I said to you, “Don’t be terrified. Don’t be afraid of them.
29А ја вам рекох: Не плашите се и не бојте их се.
30The LORD your God, who goes before you, he will fight for you, according to all that he did for you in Egypt before your eyes,
30Господ Бог ваш, који иде пред вама, Он ће се бити за вас онако како вам је учинио у Мисиру на ваше очи,
31and in the wilderness where you have seen how that the LORD your God carried you, as a man carries his son, in all the way that you went, until you came to this place.”
31и у пустињи, где си видео како те је носио Господ Бог твој, као што човек носи сина свог, целим путем којим сте ишли докле дођосте до овог места.
32Yet in this thing you didn’t believe the LORD your God,
32Али зато опет не веровасте Господу Богу свом,
33who went before you on the way, to seek out a place for you to pitch your tents in: in fire by night, to show you by what way you should go, and in the cloud by day.
33који иђаше пред вама путем тражећи вам место где бисте стали, иђаше ноћу у огњу да вам светли путем којим бисте ишли, а дању у облаку.
34The LORD heard the voice of your words and was angry, and swore, saying,
34И чу Господ глас речи ваших, и разгневи се и закле се говорећи:
35“Surely not one of these men of this evil generation shall see the good land which I swore to give to your fathers,
35Ниједан од овог рода злог неће видети ове добре земље, за коју се заклех да ћу дати вашим оцима,
36except Caleb the son of Jephunneh. He shall see it. I will give the land that he has trodden on to him and to his children, because he has wholly followed the LORD.”
36осим Халева, сина Јефонијиног; он ће је видети, и њему ћу дати земљу по којој је ишао, и синовима његовим, јер се сасвим држао Господа.
37Also the LORD was angry with me for your sakes, saying, “You also shall not go in there.
37Па и на мене се разгневи Господ с вас; и рече: Ни ти нећеш ући онамо.
38Joshua the son of Nun, who stands before you, shall go in there. Encourage him, for he shall cause Israel to inherit it.
38Исус, син Навин, који те служи, он ће ући онамо, њега утврди; јер ће је он разделити синовима Израиљевим у наследство.
39Moreover your little ones, whom you said would be captured or killed, your children, who today have no knowledge of good or evil, shall go in there. I will give it to them, and they shall possess it.
39А деца ваша, за коју рекосте да ће постати робље, синови ваши, који данас не знају ни шта је добро ни шта је зло, они ће ући онамо, и њима ћу је дати и они ће је наследити.
40But as for you, turn, and take your journey into the wilderness by the way to the Red Sea.”
40Ви, пак, вратите се и идите у пустињу к Црвеном Мору.
41Then you answered and said to me, “We have sinned against the LORD. We will go up and fight, according to all that the LORD our God commanded us.” Every man of you put on his weapons of war, and presumed to go up into the hill country.
41А ви одговористе и рекосте ми: Сагрешисмо Господу; ићи ћемо и бићемо се сасвим како нам је заповедио Господ Бог наш. И узевши сваки своје оружје хтесте изаћи на гору.
42The LORD said to me, “Tell them, ‘Don’t go up and don’t fight; for I am not among you, lest you be struck before your enemies.’”
42А Господ ми рече: Кажи им: Не идите и не бијте се, јер нисам међу вама, да не изгинете пред непријатељима својим.
43So I spoke to you, and you didn’t listen; but you rebelled against the commandment of the LORD, and were presumptuous, and went up into the hill country.
43И ја вам рекох, али не послушасте, него се опресте заповести Господњој, и навалисте на гору.
44The Amorites, who lived in that hill country, came out against you and chased you as bees do, and beat you down in Seir, even to Hormah.
44Тада изиђоше пред вас Амореји, који сеђаху у оној планини, и погнаше вас као што чине пчеле, и побише вас на Сиру па до Орме.
45You returned and wept before the LORD, but the LORD didn’t listen to your voice, nor turn his ear to you.
45И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша глас ваш нити окрете ухо своје к вама.
46So you stayed in Kadesh many days, according to the days that you remained.
46И остадосте у Кадису дуго времена докле онде стајасте.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.