Deuteronomy 20
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1When you go out to battle against your enemies, and see horses, chariots, and a people more numerous than you, you shall not be afraid of them; for the LORD your God, who brought you up out of the land of Egypt, is with you.
1Кад одеш на војску на непријатеља свог и видиш коње и кола и народ већи од себе, немој се уплашити од њих, јер је с тобом Господ Бог твој, који те је извео из земље мисирске.
2It shall be, when you draw near to the battle, that the priest shall approach and speak to the people,
2И кад пођете да се побијете, нека приступи свештеник и проговори народу,
3and shall tell them, “Hear, Israel, you draw near today to battle against your enemies. Don’t let your heart faint! Don’t be afraid, nor tremble, neither be scared of them;
3и нека им каже: Слушај Израиљу! Ви полазите данас у бој на непријатеље своје, нека не трне срце ваше, не бојте се и не плашите се, нити се препадајте од њих.
4for the LORD your God is he who goes with you, to fight for you against your enemies, to save you.”
4Јер Господ Бог ваш иде с вама и биће се за вас с непријатељима вашим да вас сачува.
5The officers shall speak to the people, saying, “What man is there who has built a new house, and has not dedicated it? Let him go and return to his house, lest he die in the battle, and another man dedicate it.
5Потом и војводе нека проговоре народу, и кажу: Ко је саградио нову кућу а није почео седети у њој? Нека иде нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други почео седети у њој.
6What man is there who has planted a vineyard, and has not used its fruit? Let him go and return to his house, lest he die in the battle, and another man use its fruit.
6И ко је посадио виноград а још га није брао? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други га брао.
7What man is there who has pledged to be married to a wife, and has not taken her? Let him go and return to his house, lest he die in the battle, and another man take her.”
7И ко је испросио девојку а још је није одвео? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други је одвео.
8The officers shall speak further to the people, and they shall say, “What man is there who is fearful and faint-hearted? Let him go and return to his house, lest his brother’s heart melt as his heart.”
8Још и ово нека кажу војводе народу: Ко је страшљив и трне му срце? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би трнуло срце браћи његовој као њему.
9It shall be, when the officers have finished speaking to the people, that they shall appoint captains of armies at the head of the people.
9И кад војводе изговоре народу, онда нека наместе главаре од чета пред народ.
10When you draw near to a city to fight against it, then proclaim peace to it.
10Кад дођеш под који град да га бијеш, прво га понуди миром.
11It shall be, if it gives you answer of peace and opens to you, then it shall be that all the people who are found therein shall become forced laborers to you, and shall serve you.
11Ако ти одговори миром и отвори ти врата, сав народ који се нађе у њему нека ти плаћа данак и буде ти покоран.
12If it will make no peace with you, but will make war against you, then you shall besiege it.
12Ако ли не учини мира с тобом него се стане бити с тобом тада га биј.
13When the LORD your God delivers it into your hand, you shall strike every male of it with the edge of the sword;
13И кад га Господ Бог твој преда у руке твоје, побиј све мушкиње у њему мачем.
14but the women, the little ones, the livestock, and all that is in the city, even all its plunder, you shall take for plunder for yourself. You may use the plunder of your enemies, which the LORD your God has given you.
14А жене и децу и стоку и шта год буде у граду, сав плен у њему, отми, и једи плен од непријатеља својих, који ти да Господ Бог твој.
15Thus you shall do to all the cities which are very far off from you, which are not of the cities of these nations.
15Тако чини са свим градовима, који су далеко од тебе и нису од градова ових народа.
16But of the cities of these peoples that the LORD your God gives you for an inheritance, you shall save alive nothing that breathes;
16А у градовима ових народа, које ти Господ Бог твој даје у наследство, не остави у животу ниједну душу живу.
17but you shall utterly destroy them: the Hittite, the Amorite, the Canaanite, the Perizzite, the Hivite, and the Jebusite, as the LORD your God has commanded you;
17Него их затри сасвим, Хетеје и Амореје и Хананеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје, као што ти је заповедио Господ Бог твој.
18that they not teach you to follow all their abominations, which they have done for their gods; so would you sin against the LORD your God.
18Да вас не науче чинити гадна дела која чинише боговима својим, и да не згрешите Господу Богу свом.
19When you shall besiege a city a long time, in making war against it to take it, you shall not destroy its trees by wielding an ax against them; for you may eat of them. You shall not cut them down, for is the tree of the field man, that it should be besieged by you?
19Кад опколиш какав град и будеш дуго под њим бијући га да би га узео, не квари дрвета његова секиром; јер можеш с њих јести, зато их не сеци; јер дрво пољско је ли човек да уђе у град испред тебе?
20Only the trees that you know are not trees for food, you shall destroy and cut them down. You shall build bulwarks against the city that makes war with you, until it falls.
20Него дрвета која знаш да им се род не једе, њих обаљуј и сеци и гради заклон од града који се бије с тобом, докле не падне.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.