Judges 1
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1After the death of Joshua, the children of Israel asked of the LORD, saying, “Who should go up for us first against the Canaanites, to fight against them?”
1А по смрти Исусовој упиташе синови Израиљеви Господа говорећи: Ко ће између нас ићи први на Хананеје да се бије с њима?
2The LORD said, “Judah shall go up. Behold, I have delivered the land into his hand.”
2И Господ рече: Јуда нека иде; ето дао сам му земљу у руке.
3Judah said to Simeon his brother, “Come up with me into my lot, that we may fight against the Canaanites; and I likewise will go with you into your lot.” So Simeon went with him.
3А Јуда рече Симеуну брату свом: Хајде са мном на мој део да се бијемо с Хананејима; пак ћу и ја ићи с тобом на твој део. И пође Симеун с њим.
4Judah went up, and the LORD delivered the Canaanites and the Perizzites into their hand. They struck ten thousand men in Bezek.
4И изиђе Јуда; и даде им Господ Хананеје и Ферезеје у руке, и побише их у Везеку десет хиљада људи.
5They found Adoni-Bezek in Bezek, and they fought against him. They struck the Canaanites and the Perizzites.
5Јер нађоше Адони-Везека у Везеку, и ударише на њ, и побише Хананеје и Ферезеје.
6But Adoni-Bezek fled. They pursued him, caught him, and cut off his thumbs and his big toes.
6И побеже Адони-Везек, а они га потераше и ухвативши га одсекоше му палце у руку и у ногу.
7Adoni-Bezek said, “Seventy kings, having their thumbs and their big toes cut off, scavenged under my table. As I have done, so God has done to me.” They brought him to Jerusalem, and he died there.
7Тада рече Адони-Везек: Седамдесет царева одсечених палаца у руку и у ногу купише шта беше под мојим столом; како сам чинио, тако ми плати Бог. И одведоше га у Јерусалим, и онде умре.
8The children of Judah fought against Jerusalem, took it, struck it with the edge of the sword, and set the city on fire.
8Јер синови Јудини ударише на Јерусалим и узеше га, и исекоше грађане оштрим мачем, а град сажегоше огњем.
9After that, the children of Judah went down to fight against the Canaanites who lived in the hill country, and in the South, and in the lowland.
9Потом изиђоше синови Јудини да војују на Хананеје, који живљаху у гори и на југу и у равни.
10Judah went against the Canaanites who lived in Hebron. (The name of Hebron before that was Kiriath Arba.) They struck Sheshai, Ahiman, and Talmai.
10И Јуда изиђе на Хананеје који живљаху у Хеврону, а Хеврону беше пре име Киријат-Арва; и побише Сесаја и Ахимана и Талмаја.
11From there he went against the inhabitants of Debir. (The name of Debir before that was Kiriath Sepher.)
11А одатле отидоше на Давиране, а Давиру пре беше име Киријат-Сефер.
12Caleb said, “I will give Achsah my daughter as wife to the man who strikes Kiriath Sepher, and takes it.”
12И рече Халев: Ко савлада Киријат-Сефер и узме га, даћу му Ахсу кћер своју за жену.
13Othniel the son of Kenaz, Caleb’s younger brother, took it, so he gave him Achsah his daughter as his wife.
13И узе га Готонило, син Кенезов, млађи брат Халевов; и даде му Ахсу кћер своју за жену.
14When she came, she got him to ask her father for a field. She got off her donkey; and Caleb said to her, “What would you like?”
14И кад полажаше, наговараше је да иште у оца њеног поље: Па скочи с магарца. А Халев јој рече: Шта ти је?
15She said to him, “Give me a blessing; because you have set me in the land of the South, give me also springs of water.” Then Caleb gave her the upper springs and the lower springs.
15А она му рече: Дај ми дар; кад си ми дао суву земљу, дај ми и изворе водене. И даде јој Халев изворе горње и изворе доње.
16The children of the Kenite, Moses’ brother-in-law, went up out of the city of palm trees with the children of Judah into the wilderness of Judah, which is in the south of Arad; and they went and lived with the people.
16А и синови Кенеја таста Мојсијевог изиђоше из града палмовог са синовима Јудиним у пустињу Јудину, која је на југу од Арада. И дошавши живљаху с народом.
17Judah went with Simeon his brother, and they struck the Canaanites who inhabited Zephath, and utterly destroyed it. The name of the city was called Hormah.
17Потом изиђе Јуда са Симеуном братом својим, и побише Хананеје који живљаху у Сефату, и раскопаше га, и прозва се град Орма.
18Also Judah took Gaza with its border, and Ashkelon with its border, and Ekron with its border.
18И Газу узе Јуда с међама њеним, и Аскалон с међама његовим, и Акарон с међама његовим.
19The LORD was with Judah, and drove out the inhabitants of the hill country; for he could not drive out the inhabitants of the valley, because they had chariots of iron.
19Јер Господ беше с Јудом, те освоји гору; али не изагна оне који живљаху у долини, јер имаху гвоздена кола.
20They gave Hebron to Caleb, as Moses had said, and he drove the three sons of Anak out of there.
20И дадоше Халеву Хеврон, као што беше заповедио Мојсије, а он изагна оданде три сина Енакова.
21The children of Benjamin didn’t drive out the Jebusites who inhabited Jerusalem, but the Jebusites dwell with the children of Benjamin in Jerusalem to this day.
21А синови Венијаминови не изагнаше Јевусеја који живљаху у Јерусалиму; него Јевусеји осташе у Јерусалиму са синовима Венијаминовим до овог дана.
22The house of Joseph also went up against Bethel, and the LORD was with them.
22Изиђоше и синови Јосифови на Ветиљ, и Господ беше с њима.
23The house of Joseph sent to spy out Bethel. (The name of the city before that was Luz.)
23И уходише Ветиљ синови Јосифови, а име граду беше пре Луз.
24The watchers saw a man come out of the city, and they said to him, “Please show us the entrance into the city, and we will deal kindly with you.”
24И уходе видеше човека који иђаше из града и рекоше му: Хајде покажи нам куда ћемо ући у град, па ћемо ти учинити милост.
25He showed them the entrance into the city, and they struck the city with the edge of the sword; but they let the man and all his family go.
25А он им показа куда ће ући у град: и исекоше у граду све оштрим мачем, а оног човека пустише са свом породицом његовом.
26The man went into the land of the Hittites, built a city, and called its name Luz, which is its name to this day.
26И отиде онај човек у земљу хетејску, и онде сазида град, и прозва га Луз; то му је име до данас.
27Manasseh didn’t drive out the inhabitants of Beth Shean and its towns, nor Taanach and its towns, nor the inhabitants of Dor and its towns, nor the inhabitants of Ibleam and its towns, nor the inhabitants of Megiddo and its towns; but the Canaanites would dwell in that land.
27А Манасија не изагна становнике из Вет-Сана и села његових, ни из Танаха и села његових, ни становнике из Дора и села његових, ни становнике из Ивлеама и села његових, ни становнике из Мегида и села његових; и Хананеји стадоше живети у тој земљи.
28When Israel had grown strong, they put the Canaanites to forced labor, and didn’t utterly drive them out.
28А кад ојача Израиљ, удари на Хананеје данак, али их не изагна.
29Ephraim didn’t drive out the Canaanites who lived in Gezer, but the Canaanites lived in Gezer among them.
29Ни Јефрем не изагна Хананеје који живљаху у Гезеру; него осташе Хананеји с њим у Гезеру.
30Zebulun didn’t drive out the inhabitants of Kitron, nor the inhabitants of Nahalol; but the Canaanites lived among them, and became subject to forced labor.
30Завулон не изагна становнике из Китрона, ни становнике из Налола; него осташе Хананеји с њим, и плаћаху данак.
31Asher didn’t drive out the inhabitants of Acco, nor the inhabitants of Sidon, nor of Ahlab, nor of Achzib, nor of Helbah, nor of Aphik, nor of Rehob;
31Асир не изагна становнике из Акона, ни становнике из Сидона ни из Алава, ни из Ахазива, ни из Хелве, ни из Афика, ни из Реова;
32but the Asherites lived among the Canaanites, the inhabitants of the land, for they didn’t drive them out.
32него Асир живљаше међу Хананејима, становницима оне земље, јер их не изагна.
33Naphtali didn’t drive out the inhabitants of Beth Shemesh, nor the inhabitants of Beth Anath; but he lived among the Canaanites, the inhabitants of the land. Nevertheless the inhabitants of Beth Shemesh and of Beth Anath became subject to forced labor.
33Нефталим не изагна становнике из Вет-Семеса, ни становнике из Вет-Аната; него живљаше међу Хананејима становницима оне земље; и становници у Вет-Семесу и у Вет-Анату плаћаху им данак.
34The Amorites forced the children of Dan into the hill country, for they would not allow them to come down to the valley;
34А Амореји притешњаваху синове Данове у гори, и не даваху им силазити у долину.
35but the Amorites would dwell in Mount Heres, in Aijalon, and in Shaalbim. Yet the hand of the house of Joseph prevailed, so that they became subject to forced labor.
35И Амореји стадоше живети у гори Ересу, у Ајалону и у Салвиму; а кад осили рука дома Јосифовог, плаћаше данак.
36The border of the Amorites was from the ascent of Akrabbim, from the rock, and upward.
36А међа Аморејима беше од горе акравимске, од стене па навише.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.