Жудекэторий 1
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Дупэ моартя луй Иосуа, копиий луй Исраел ау ынтребат пе Домнул ши ау зис: „Чине динтре ной сэ се суе ынтый ымпотрива канааницилор, ка сэ порняскэ лупта ку ей?”
1А по смрти Исусовој упиташе синови Израиљеви Господа говорећи: Ко ће између нас ићи први на Хананеје да се бије с њима?
2Домнул а рэспунс: „Иуда сэ се суе; ятэ кэ ам дат цара ын мыниле луй.”
2И Господ рече: Јуда нека иде; ето дао сам му земљу у руке.
3Ши Иуда а зис фрателуй сэу Симеон: „Суе-те ымпреунэ ку мине ын цара каре мь-а кэзут ла сорць ши сэ луптэм ымпотрива канааницилор ши вой мерӂе ши еу ку тине ын цара каре ць-а кэзут ла сорць.” Ши Симеон с-а дус ку ел.
3А Јуда рече Симеуну брату свом: Хајде са мном на мој део да се бијемо с Хананејима; пак ћу и ја ићи с тобом на твој део. И пође Симеун с њим.
4Иуда с-а суит ши Домнул а дат пе канааниць ши пе ферезиць ын мыниле лор; ау учис зече мий де оамень ла Безек.
4И изиђе Јуда; и даде им Господ Хананеје и Ферезеје у руке, и побише их у Везеку десет хиљада људи.
5Ау гэсит пе Адони-Безек ла Безек; ау порнит лупта ымпотрива луй ши ау бэтут пе канааниць ши ферезиць.
5Јер нађоше Адони-Везека у Везеку, и ударише на њ, и побише Хананеје и Ферезеје.
6Адони-Безек а луат фуга, дар ей л-ау урмэрит ши л-ау принс ши й-ау тэят деӂетеле челе марь де ла мынь ши де ла пичоаре.
6И побеже Адони-Везек, а они га потераше и ухвативши га одсекоше му палце у руку и у ногу.
7Адони-Безек а зис: „Шаптезечь де ымпэраць, ку деӂетеле челе марь де ла мынь ши де ла пичоаре тэяте, стрынӂяу мынкаре суб маса мя; Думнезеу ымь рэсплэтеште ши мие кум ам фэкут.” Л-ау дус ла Иерусалим ши а мурит аколо.
7Тада рече Адони-Везек: Седамдесет царева одсечених палаца у руку и у ногу купише шта беше под мојим столом; како сам чинио, тако ми плати Бог. И одведоше га у Јерусалим, и онде умре.
8Фиий луй Иуда ау порнит лупта ымпотрива Иерусалимулуй ши л-ау луат; л-ау трекут прин аскуцишул сабией ши ау дат фок четэций.
8Јер синови Јудини ударише на Јерусалим и узеше га, и исекоше грађане оштрим мачем, а град сажегоше огњем.
9Фиий луй Иуда с-ау коборыт апой ка сэ батэ пе канааниць, каре локуяу мунтеле, цинутул де мязэзи ши кымпия.
9Потом изиђоше синови Јудини да војују на Хананеје, који живљаху у гори и на југу и у равни.
10Иуда а порнит ымпотрива канааницилор каре локуяу ла Хеброн, нумит май ынаинте Кириат-Арба, ши а бэтут пе Шешай, пе Ахиман ши пе Талмай.
10И Јуда изиђе на Хананеје који живљаху у Хеврону, а Хеврону беше пре име Киријат-Арва; и побише Сесаја и Ахимана и Талмаја.
11Де аколо а порнит ымпотрива локуиторилор Дебирулуй: Дебирул се нумя май ынаинте Кириат-Сефер.
11А одатле отидоше на Давиране, а Давиру пре беше име Киријат-Сефер.
12Калеб а зис: „Вой да пе фийкэ-мя Акса де невастэ куй ва бате Кириат-Сеферул ши-л ва луа.”
12И рече Халев: Ко савлада Киријат-Сефер и узме га, даћу му Ахсу кћер своју за жену.
13Отниел, фиул луй Кеназ, фрателе чел май мик ал луй Калеб, а пус мына пе четате; ши Калеб й-а дат де невастэ пе фийкэ-са Акса.
13И узе га Готонило, син Кенезов, млађи брат Халевов; и даде му Ахсу кћер своју за жену.
14Кынд а интрат еа ла Отниел, л-а ындемнат сэ чарэ ун огор де ла татэл ей. Еа с-а коборыт де пе мэгар; ши Калеб й-а зис: „Че врей?”
14И кад полажаше, наговараше је да иште у оца њеног поље: Па скочи с магарца. А Халев јој рече: Шта ти је?
15Еа й-а рэспунс: „Дэ-мь ун дар, кэч мь-ай дат ун пэмынт сечетос; дэ-мь ши извоаре де апэ.” Ши Калеб й-а дат извоареле де сус ши извоареле де жос.
15А она му рече: Дај ми дар; кад си ми дао суву земљу, дај ми и изворе водене. И даде јој Халев изворе горње и изворе доње.
16Фиий Кенитулуй, сокрул луй Мойсе, с-ау суит дин Четатя Финичилор, ымпреунэ ку фиий луй Иуда, ын пустиул луй Иуда ла мязэзи де Арад ши с-ау дус де с-ау ашезат ынтре попор.
16А и синови Кенеја таста Мојсијевог изиђоше из града палмовог са синовима Јудиним у пустињу Јудину, која је на југу од Арада. И дошавши живљаху с народом.
17Иуда а порнит ку фрателе сэу Симеон ши ау бэтут пе канааниций каре локуяу ла Цефат; ау нимичит четатя ку десэвыршире ши ау нумит-о Хорма.
17Потом изиђе Јуда са Симеуном братом својим, и побише Хананеје који живљаху у Сефату, и раскопаше га, и прозва се град Орма.
18Иуда а май пус мына пе Газа ши пе цинутул ей, пе Аскалон ши пе цинутул луй ши пе Екрон ши пе цинутул луй.
18И Газу узе Јуда с међама њеним, и Аскалон с међама његовим, и Акарон с међама његовим.
19Домнул а фост ку Иуда; ши Иуда а пус стэпынире пе мунте, дар н-а путут сэ изгоняскэ пе локуиторий дин кымпие, пентру кэ авяу каре де фер.
19Јер Господ беше с Јудом, те освоји гору; али не изагна оне који живљаху у долини, јер имаху гвоздена кола.
20Ау дат Хебронул луй Калеб, кум спусесе Мойсе, ши ел а изгонит де аколо пе чей трей фий ай луй Анак.
20И дадоше Халеву Хеврон, као што беше заповедио Мојсије, а он изагна оданде три сина Енакова.
21Фиий луй Бениамин н-ау изгонит пе иебусиций каре локуяу ла Иерусалим, ши иебусиций ау локуит ын Иерусалим ку фиий луй Бениамин пынэ ын зиуа де азь.
21А синови Венијаминови не изагнаше Јевусеја који живљаху у Јерусалиму; него Јевусеји осташе у Јерусалиму са синовима Венијаминовим до овог дана.
22Каса луй Иосиф с-а суит ши еа ымпотрива Бетелулуй, ши Домнул а фост ку ей.
22Изиђоше и синови Јосифови на Ветиљ, и Господ беше с њима.
23Чей дин каса луй Иосиф ау искодит Бетелул, каре май ынаинте се кема Луз.
23И уходише Ветиљ синови Јосифови, а име граду беше пре Луз.
24Стрэжерий ау вэзут пе ун ом ешинд дин четате ши й-ау зис: „Аратэ-не пе унде путем интра ын четате ши вом авя милэ де тине.”
24И уходе видеше човека који иђаше из града и рекоше му: Хајде покажи нам куда ћемо ући у град, па ћемо ти учинити милост.
25Ел ле-а арэтат пе унде ар путя сэ интре ын четате. Ши ау трекут четатя прин аскуцишул сабией, дар пе омул ачела л-ау лэсат сэ плече ку тоатэ фамилия луй.
25А он им показа куда ће ући у град: и исекоше у граду све оштрим мачем, а оног човека пустише са свом породицом његовом.
26Омул ачела с-а дус ын цара хетицилор; а зидит о четате ши й-а пус нумеле Луз, нуме пе каре л-а пуртат пынэ ын зиуа де азь.
26И отиде онај човек у земљу хетејску, и онде сазида град, и прозва га Луз; то му је име до данас.
27Манасе н-а изгонит нич ел пе локуиторий дин Бет-Шеан ши дин сателе димпрежурул луй, дин Таанак ши сателе луй, дин Дор ши сателе димпрежурул луй, дин Иблеам ши сателе димпрежурул луй, дин Мегидо ши сателе димпрежурул луй, аша ынкыт канааниций ау избутит сэ рэмынэ ын цара ачаста.
27А Манасија не изагна становнике из Вет-Сана и села његових, ни из Танаха и села његових, ни становнике из Дора и села његових, ни становнике из Ивлеама и села његових, ни становнике из Мегида и села његових; и Хананеји стадоше живети у тој земљи.
28Кынд Исраел а фост дестул де таре, а супус пе канааниць ла ун бир, дар ну й-а изгонит.
28А кад ојача Израиљ, удари на Хананеје данак, али их не изагна.
29Ефраим н-а изгонит пе канааниций каре локуяу ла Гезер ши канааниций ау локуит ын мижлокул луй Ефраим ла Гезер.
29Ни Јефрем не изагна Хананеје који живљаху у Гезеру; него осташе Хананеји с њим у Гезеру.
30Забулон н-а изгонит нич ел пе локуиторий дин Китрон, нич пе локуиторий дин Нахалол, ши канааниций ау локуит ын мижлокул луй Забулон, дар ау фост супушь ла ун бир.
30Завулон не изагна становнике из Китрона, ни становнике из Налола; него осташе Хананеји с њим, и плаћаху данак.
31Нич Ашер н-а изгонит пе локуиторий дин Ако, нич пе локуиторий дин Сидон, нич пе чей дин Ахлаб, дин Акзиб, дин Хелба, дин Афик ши дин Рехоб,
31Асир не изагна становнике из Акона, ни становнике из Сидона ни из Алава, ни из Ахазива, ни из Хелве, ни из Афика, ни из Реова;
32ши ашериций ау локуит ын мижлокул канааницилор, локуиторий цэрий, кэч ну й-ау изгонит.
32него Асир живљаше међу Хананејима, становницима оне земље, јер их не изагна.
33Нефтали н-а изгонит пе локуиторий дин Бет-Шемеш, нич пе локуиторий дин Бет-Анат ши а локуит ын мижлокул канааницилор, локуиторий цэрий, дар локуиторий дин Бет-Шемеш ши дин Бет-Анат ау фост супушь ла ун бир.
33Нефталим не изагна становнике из Вет-Семеса, ни становнике из Вет-Аната; него живљаше међу Хананејима становницима оне земље; и становници у Вет-Семесу и у Вет-Анату плаћаху им данак.
34Амориций ау дат ынапой ын мунте пе фиий луй Дан ши ну й-ау лэсат сэ се кобоаре ын кымпие.
34А Амореји притешњаваху синове Данове у гори, и не даваху им силазити у долину.
35Амориций ау избутит сэ рэмынэ ла Хар-Херес, ла Аиалон ши ла Шаалбим, дар мына касей луй Иосиф а апэсат асупра лор ши ау фост супушь ла ун бир.
35И Амореји стадоше живети у гори Ересу, у Ајалону и у Салвиму; а кад осили рука дома Јосифовог, плаћаше данак.
36Цинутул аморицилор се ынтиндя де ла суишул Акрабим, де ла Села, ши ын сус.
36А међа Аморејима беше од горе акравимске, од стене па навише.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.