Жудекэторий 20
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Тоць копиий луй Исраел ау ешит де ла Дан пынэ ла Беер-Шеба ши цара Галаадулуй ши адунаря с-а стрынс ка ун сингур ом ынаинтя Домнулуй ла Мицпа.
1Тада изиђоше сви синови Израиљеви, и сабра се сав народ једнодушно, од Дана до Вирсавеје и до земље Галадове, ка Господу у Миспу.
2Кэпетенииле ынтрегулуй попор, тоате семинцииле луй Исраел, ау венит ын адунаря попорулуй луй Думнезеу: ерау патру суте де мий де оамень педештри, каре скотяу сабия.
2И главари свега народа, свих племена Израиљевих, дођоше на збор народа Божјег, четири стотине хиљада људи пешака који махаху мачем.
3Ши фиий луй Бениамин ау аузит кэ се суисерэ копиий луй Исраел ла Мицпа. Копиий луй Исраел ау зис: „Спунець кум с-а ынтымплат ачастэ нелеӂюире?”
3А синови Венијаминови чуше да су синови Израиљеви отишли у Миспу. Синови Израиљеви рекоше: Кажите како се догодило то зло.
4Атунч, левитул, бэрбатул фемеий каре фусесе учисэ, а луат кувынтул ши а зис: „Ажунсесем ымпреунэ ку циитоаря мя ла Гибея луй Бениамин ка сэ рэмынем песте ноапте аколо.
4А Левит, муж убијене жене одговори и рече: Дођох с иночом својом у Гавају Венијаминову да преноћим.
5Локуиторий дин Гибея с-ау скулат ымпотрива мя ши ау ынконжурат ноаптя каса ын каре ерам. Авяу де гынд сэ мэ омоаре, ау силуит пе циитоаря мя, пынэ кынд а мурит.
5А Гавајани усташе на ме, опколише ме у кући ноћу, и хтеше ме убити; и иночу моју злоставише тако да умре.
6Мь-ам луат циитоаря ши ам тэят-о ын букэць, пе каре ле-ам тримис ын тот цинутул моштенирий луй Исраел, кэч ау сэвыршит о нелеӂюире ши о мишелие ын Исраел.
6Зато узевши иночу своју исекох је на комаде и разаслах је у све крајеве наследства Израиљевог; јер учинише грдило и срамоту у Израиљу.
7Ятэ-вэ пе тоць, копий ай луй Исраел, сфэтуици-вэ ши луаць о хотэрыре аич!”
7Ето, ви сте сви синови Израиљеви; промислите и већајте.
8Тот попорул с-а скулат ка ун сингур ом ши а зис: „Ничунул дин ной сэ ну се дукэ ын кортул луй ши нимень сэ ну се ынтоаркэ акасэ.
8А сав народ уста једнодушно и рече: Да не идемо ниједан к шатору свом, и ни један да се не враћа кући својој.
9Ятэ акум че вом фаче четэций Гибея: сэ мерӂем ымпотрива ей дупэ кум вом еши ла сорць.
9Него ово да учинимо Гаваји: Да бацимо жреб за њу.
10Сэ луэм дин тоате семинцииле луй Исраел зече оамень дин о сутэ, о сутэ динтр-о мие ши о мие дин зече мий; ей сэ се дукэ сэ кауте меринде пентру попор, пентру ка, ла ынтоарчеря лор, сэ фачем четэций Гибея дин Бениамин потривит ку тоатэ мишелия пе каре а фэкут-о еа ын Исраел.”
10Да узмемо по десет људи од стотине по свим племенима Израиљевим, и по стотину од хиљаде, и по хиљаду од десет хиљада, да донесе храну народу, а он да иде да учини Гаваји Венијаминовој како је заслужила грдилом које је учинила Израиљу.
11Астфел, тоць бэрбаций луй Исраел с-ау стрынс ымпотрива четэций, униць ка ун сингур ом.
11И скупи се сав народ Израиљев на онај град сложивши се једнодушно.
12Семинцииле луй Исраел ау тримис ниште оамень ын тоате фамилииле луй Бениамин, ка сэ-й спунэ: „Че ынсямнэ нелеӂюиря ачаста каре с-а фэкут ынтре вой?
12Тада послаше племена Израиљева људе у све породице Венијаминове, и поручише им: Какво се то зло учини међу вама?
13Скоатець афарэ акум пе оамений ачея стрикаць дин Гибея ка сэ-й оморым ши сэ курэцэм рэул дин мижлокул луй Исраел.” Дар бениамиций н-ау врут сэ аскулте гласул фрацилор лор, копиий луй Исраел.
13Сада дајте те безаконике што су у Гаваји, да их погубимо и извадимо зло из Израиља. Али не хтеше синови Венијаминови послушати браћу своју, синове Израиљеве.
14Бениамиций ау ешит дин четэциле лор ши с-ау стрынс ла Гибея ка сэ лупте ымпотрива копиилор луй Исраел.
14Него се скупише синови Венијаминови из својих места у Гавају да изиђу да се бију са синовима Израиљевим.
15Нумэрул бениамицилор ешиць ын зиуа ачея дин четэць а фост де доуэзечь ши шасе де мий де оамень каре скотяу сабия, фэрэ сэ се май сокотяскэ ши локуиторий дин Гибея, каре алкэтуяу шапте суте де оамень алешь.
15И наброја се у то време синова Венијаминових из њихових градова двадесет и шест хиљада људи који махаху мачем осим становника гавајских, којих беше на број седам стотина људи одабраних.
16Ын тот попорул ачеста, ерау шапте суте де оамень алешь каре ну се служяу де мына дряптэ; тоць ачештя, арункынд о пятрэ ку праштия, путяу сэ окяскэ ун фир де пэр ши ну дэдяу греш.
16У свем том народу беше седам стотина људи одабраних, који беху леваци, и сваки гађаше каменом из праћке у длаку не промашујући.
17С-а фэкут ши нумэрэтоаря бэрбацилор луй Исраел, афарэ де ай луй Бениамин, ши с-ау гэсит патру суте де мий каре скотяу сабия, тоць бэрбаць де рэзбой.
17А људи Израиљаца наброја се осим синова Венијаминових четири стотине хиљада људи који махаху мачем, самих војника.
18Ши копиий луй Исраел с-ау скулат, с-ау суит ла Бетел ши ау ынтребат пе Думнезеу, зикынд: „Чине дин ной сэ се суе ынтый ка сэ лупте ымпотрива фиилор луй Бениамин?” Домнул а рэспунс: „Иуда сэ се суе ынтый.”
18И уставши отидоше к дому Бога Силнога, и упиташе Бога и рекоше синови Израиљеви: Ко ће између нас ићи први у бој на синове Венијаминове? А Господ рече: Јуда нек иде први.
19Копиий луй Исраел ау порнит дис-де-диминяцэ ши ау тэбэрыт ла Гибея.
19Потом уставши рано синови Израиљеви стадоше у логор према Гаваји.
20Ши бэрбаций луй Исраел ау ынаинтат ка сэ ынчапэ лупта ымпотрива бэрбацилор луй Бениамин ши с-ау ашезат ын линие де бэтае ымпотрива лор ынаинтя четэций Гибея.
20И изиђоше синови Израиљеви у бој на синове Венијаминове, и уврсташе се синови Израиљеви да ударе на Гавају.
21Фиий луй Бениамин ау ешит дин Гибея ши ын зиуа ачея ау кулкат ла пэмынт доуэзечь ши доуэ де мий де оамень дин Исраел.
21А синови Венијаминови изиђоше из Гаваје, и поваљаше по земљи између Израиљаца у онај дан двадесет и две хиљаде људи.
22Попорул, бэрбаций луй Исраел, с-а ымбэрбэтат ши с-а ашезат дин ноу ын линие де бэтае ын локул унде се ашезасе ын зиуа ынтый.
22Али се народ синова Израиљевих ослободи, те се опет уврсташе на истом месту где се беху уврстали првог дана.
23Ши копиий луй Исраел с-ау суит ши ау плынс ынаинтя Домнулуй пынэ сяра; ау ынтребат пе Домнул ши ау зис: „Сэ мэ май суй ла луптэ ымпотрива фиилор фрателуй меу Бениамин?” Домнул а рэспунс: „Суици-вэ ымпотрива луй.”
23Јер синови Израиљеви отидоше те плакаше пред Господом до вечера, и упиташе Господа говорећи: Хоћемо ли опет изаћи у бој на синове Венијамина брата свог? А Господ им рече: Изиђите на њих.
24Копиий луй Исраел ау ынаинтат ымпотрива фиилор луй Бениамин ын зиуа а доуа.
24И изиђоше синови Израиљеви на синове Венијаминове други дан.
25Ши ын ачеяшь зи, бениамиций ле-ау ешит ынаинте дин Гибея ши ярэшь ау кулкат ла пэмынт оптспрезече мий де оамень дин копиий луй Исраел, тоць ын старе сэ поарте армеле.
25И синови Венијаминови изиђоше пред њих из Гаваје други дан; и поваљаше по земљи између синова Израиљевих опет осамнаест хиљада људи, који сви махаху мачем.
26Тоць копиий луй Исраел ши тот попорул с-ау суит ши ау венит ла Бетел; ау плынс ши ау рэмас аколо ынаинтя Домнулуй, ау постит ын зиуа ачея пынэ сяра ши ау адус ардерь-де-тот ши жертфе де мулцумире ынаинтя Домнулуй.
26Тада сви синови Израиљеви и сав народ изиђоше и дођоше к дому Бога Силнога, и плакаше и стајаше онде пред Господом, и постише се онај дан до вечера, и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне пред Господом.
27Ши копиий луй Исраел ау ынтребат пе Домнул – аколо се гэся атунч кивотул легэмынтулуй луй Думнезеу,
27Па упиташе синови Израиљеви Господа; јер онде беше ковчег завета Божјег у оно време;
28ши Финеас, фиул луй Елеазар, фиул луй Аарон, стэтя пе время ачея ынаинтя луй Думнезеу – ши ау зис: „Сэ май порнеск ла луптэ ымпотрива фиилор фрателуй меу Бениамин сау сэ мэ лас?” Домнул а рэспунс: „Суици-вэ, кэч мыне ый вой да ын мыниле воастре.”
28и Финес син Елеазара сина Ароновог стајаше пред њим у оно време. И рекоше: Хоћемо ли опет изаћи у бој на синове Венијамина брата свог или ћемо се оканити? А Господ им рече: Изиђите, јер ћу их сутра предати вама у руке.
29Атунч, Исраел а пус ниште оамень ла пындэ ын журул четэций Гибея.
29Тада намести Израиљ заседе око Гаваје.
30Копиий луй Исраел с-ау суит ымпотрива фиилор луй Бениамин а трея зи ши с-ау ашезат ын линие де бэтае ынаинтя четэций Гибея, ка ши ын челелалте дэць.
30И синови Израиљеви изиђоше трећи дан на синове Венијаминове, и уврсташе се према Гаваји као првом и другом.
31Ши фиий луй Бениамин ау ешит ынаинтя попорулуй ши ау фост трашь департе де четате. Ау ынчепут сэ ловяскэ де моарте ын попор, ка ши ын челелалте дэць, пе друмуриле челе марь, каре суе унул ла Бетел ши алтул ла Гибея прин кымпие, ши ау учис апроапе трейзечь де бэрбаць дин Исраел.
31А синови Венијаминови изашавши пред народ одвојише се од града, и стадоше бити и сећи народ као првом и другом по путевима, од којих један иде к дому Бога Силнога а други у Гавају, и по пољу, и убише до тридесет људи из Израиља.
32Фиий луй Бениамин зичяу: „Ятэ-й бэтуць ынаинтя ноастрэ ка ши май ынаинте!” Дар копиий луй Исраел зичяу: „Сэ фуӂим ши сэ-й траӂем департе де четате, ла друмул маре.”
32И рекоше синови Венијаминови: Падају пред нама као пре. А синови Израиљеви рекоше: Да бежимо да их отргнемо од града на путеве.
33Тоць бэрбаций луй Исраел шь-ау пэрэсит локуриле ши с-ау ыншируит де бэтае ла Баал-Тамар; ши оамений луй Исраел каре стэтяу ла пындэ с-ау арункат дин локул ын каре ерау, дин Мааре-Гибея.
33Тада сви синови Израиљеви кретоше се са свог места и уврсташе се у Вал-Тамару; и заседе Израиљеве искочише из места свог, из лука гавајских.
34Зече мий де оамень алешь дин тот Исраелул ау ажунс ынаинтя четэций Гибея. Лупта а фост апригэ, ши бениамиций ну-шь ынкипуяу прэпэдул прин каре авяу сэ трякэ.
34И дође на Гавају десет хиљада људи изабраних из свега Израиља, и бој поста жешћи, а они не опазише да ће их зло задесити.
35Домнул а бэтут пе Бениамин ынаинтя луй Исраел, ши копиий луй Исраел ау учис ын зиуа ачея доуэзечь ши чинч де мий о сутэ де оамень дин Бениамин, тоць ын старе сэ поарте армеле.
35И Господ поби Венијамина пред Израиљем, и синови Израиљеви погубише онај дан од синова Венијаминових двадесет и пет хиљада и сто људи, који сви мачем махаху.
36Фиий луй Бениамин кредяу кэ бэрбаций луй Исраел сунт бэтуць, кэч ачештя фэчяу лок бениамицилор ши се бизуяу пе оамений пе каре-й пусесерэ ла пындэ ымпотрива четэций Гибея.
36И синови Венијаминови видеше да су надбијени: јер синови Израиљеви узмакоше испред синова Венијаминових уздајући се у заседе које беху наместили код Гаваје;
37Оамений де ла пындэ с-ау арункат репеде асупра четэций Гибея, ау порнит ынаинте ши ау трекут тоатэ четатя прин аскуцишул сабией.
37а они што беху у заседи навалише брже у Гавају, и ушавши исекоше све по граду оштрим мачем.
38Дупэ ун семн асупра кэруя се ынвоисерэ ку бэрбаций луй Исраел, чей де ла пындэ авяу сэ факэ сэ се ыналце дин четате ун фум грос.
38А беху синови Израиљеви уговорили с онима у заседи да за знак запале ватру да се дигне велик дим из града.
39Атунч, бэрбаций луй Исраел с-ау ынторс ын луптэ. Бениамиций ле оморысерэ апроапе трейзечь де оамень ши зичяу: „Негрешит, ятэ-й бэтуць ынаинтя ноастрэ, ка ын чя динтый луптэ!”
39Тако синови Израиљеви стадоше бежати из боја, а синови Венијаминови почеше убијати, и исекоше до тридесет људи између синова Израиљевих говорећи: Доиста падају пред нама као у пређашњем боју.
40Дар ун фум грос ынчепя сэ се ыналце атунч дин четате. Бениамиций с-ау уйтат ынапой ши ятэ кэ флэкэриле се ридикау дин четатя ынтрягэ спре чер.
40Али кад се пламен и дим као стуб диже из града, обазреше се синови Венијаминови, и гле, огањ се из града дизаше до неба.
41Бэрбаций луй Исраел се ынторсесерэ; ши бэрбаций луй Бениамин с-ау ынспэймынтат, вэзынд прэпэдул каре авя сэ-й ажунгэ.
41Тада се вратише синови Израиљеви, а синови Венијаминови сметоше се видећи да их је зло задесило;
42Ау дат досул ынаинтя бэрбацилор луй Исраел ши ау фуӂит пе каля каре дуче ын пустиу. Дар нэвэлиторий с-ау луат дупэ ей, яр пе чей че ешисерэ дин четате й-ау кулкат ла пэмынт, кэч ый принсесерэ ла мижлок.
42и побегоше испред синова Израиљевих к пустињи; али их војска гоњаше, и који из градова излажаху, бише их међу собом.
43Ау ынконжурат пе Бениамин, л-ау гонит ши л-ау здробит де ындатэ че воя сэ се одихняскэ, пынэ ын фаца четэций Гибея ынспре соаре-рэсаре.
43Тако опколише синове Венијаминове, гонише их, тлачише их од Менује до Гаваје к истоку.
44Оптспрезече мий де бэрбаць ау кэзут дин Бениамин, тоць войничь.
44И погибе синова Венијаминових осамнаест хиљада људи, самих јунака.
45Дин чей че ау дат досул ка сэ фугэ спре пустиу ла стынка Римон, бэрбаций луй Исраел ау нимичит чинч мий пе друмурь; й-ау урмэрит пынэ ла Гидеом ши ау учис дин ей доуэ мий.
45А оних што се окретоше и побегоше у пустињу к стени Римону, напабирчише их по путевима пет хиљада људи, и тераше их до Гидома и побише их две хиљаде људи.
46Ынтрег нумэрул бениамицилор каре ау перит ын зиуа ачея а фост де доуэзечь ши чинч де мий де оамень ын старе сэ поарте армеле, тоць войничь.
46И тако свега погибе онај дан синова Венијаминових двадесет и пет хиљада људи који махаху мачем, све самих јунака.
47Шасе суте де оамень ерау чей че дэдусерэ досул ши фуӂисерэ спре пустиу ла стынка Римон; аколо ау рэмас патру лунь.
47И беше шест стотина људи који се окретоше и утекоше у пустињу к стени Римону, и осташе на стени Римону четири месеца.
48Бэрбаций луй Исраел с-ау ынторс ла фиий луй Бениамин ши й-ау трекут прин аскуцишул сабией, де ла оамений дин четэць пынэ ла добитоаче ши тот че ау гэсит. Ау пус, де асеменя, фок тутурор четэцилор пе каре ле-ау гэсит ын кале.
48Потом синови Израиљеви вративши се к синовима Венијаминовим исекоше оштрим мачем и људе по градовима и стоку и шта се год нађе; и све градове који осташе попалише огњем.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.