Жудекэторий 18
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ын время ачея, ну ера ымпэрат ын Исраел; ши семинция даницилор ышь кэута о мошие ка сэ се ашезе ын еа, кэч пынэ ын зиуа ачея ну-й кэзусе ла сорць ничо моштенире ын мижлокул семинциилор луй Исраел.
1У то време не беше цара у Израиљу, и у то време племе Даново тражаше себи наследство где би наставало, јер му дотада не беше допало наследство међу племенима Израиљевим.
2Фиий луй Дан ау луат динтре ей тоць, дин фамилииле лор, чинч оамень витежь, пе каре й-ау тримис дин Цорея ши дин Ештаол сэ искодяскэ цара ши с-о черчетезе. Ей ле-ау зис: „Дучеци-вэ ши черчетаць цара.” Ей ау ажунс ын мунтеле луй Ефраим, ла каса луй Мика, ши ау рэмас песте ноапте аколо.
2Зато послаше синови Данови из породице своје пет људи између себе, храбре људе од Сараје и Естаола, да уходе земљу и добро размотре, и рекоше им: Идите, размотрите земљу. И они отидоше у гору Јефремову у кућу Мишину и заноћише онде.
3Кынд ерау апроапе де каса луй Мика, ау куноскут гласул тынэрулуй левит, с-ау апропият ши й-ау зис: „Чине те-а адус аич? Че фачь ту ын локул ачеста? Ши че ай аич?”
3И кад беху код куће Мишине, познаше глас оног младића Левита, и свративши се онамо рекоше му: Ко те доведе овамо? И шта радиш ту? И шта ћеш ту?
4Ел ле-а рэспунс: „Мика фаче кутаре ши кутаре лукру пентру мине, ымь дэ о симбрие ши еу ый сунт преот.”
4А он им рече: Тако и тако учини ми Миха, и најми ме да му будем свештеник.
5Ей й-ау зис: „Ынтрябэ пе Думнезеу, ка сэ штим дакэ вом авя норок ын кэлэтория ноастрэ.”
5А они му рекоше: Упитај Бога да знамо хоће ли нам бити срећан пут на који пођосмо.
6Ши преотул ле-а рэспунс: „Дучеци-вэ ын паче; кэлэтория пе каре о фачець есте суб привиря Домнулуй.”
6А свештеник им рече: Идите с миром; по вољи је Господу пут којим идете.
7Чей чинч оамень ау плекат ши ау ажунс ын Лаис. Ау вэзут попорул де аколо трэинд ла адэпост, ын фелул сидоницилор, лиништит ши фэрэ грижэ; ын царэ ну ера нимень каре сэ ле факэ чел май мик неажунс стэпынинд песте ей; ерау департе де сидониць ши н-авяу ничо легэтурэ ку алць оамень.
7И тако пошавши оних пет људи дођоше у Лаис, и видеше тамошњи народ где живи без страха по обичају сидонском, мирно и без страха, и да нема никога у земљи ко би им чим год досађивао или отимао власт, и да су далеко од Сидоњана нити имају шта с ким.
8С-ау ынторс ла фраций лор ын Цорея ши Ештаол, ши фраций лор ле-ау зис: „Че весте не адучець?”
8Па кад се вратише к браћи својој у Сарају и Естаол, рекоше им браћа: Шта је?
9„Хайдем”, ау рэспунс ей, „сэ не суим ымпотрива лор, кэч ам вэзут цара ши ятэ кэ ера фоарте бунэ. Че стаць ши ну зичець нимик? Ну фиць ленешь ши порниць сэ пунець стэпынире пе цара ачаста.
9А они рекоше: Устајте да идемо на њих; јер видесмо земљу, и врло је добра. И ви не марите? Немојте се ленити, него похитајте да узмете земљу.
10Кынд вець интра ын еа, вець да песте ун попор каре стэ фэрэ фрикэ. Цара есте маре, ши Думнезеу а дат-о ын мыниле воастре; есте ун лок унде ну липсеште нимик дин тот че есте пе пэмынт.”
10Кад дођете, доћи ћете к народу безбрижном и у земљу пространу; јер је предаде Бог у наше руке; то је место где нема недостатака ни у чем што има на земљи.
11Шасе суте де оамень дин фамилия луй Дан ау порнит дин Цорея ши Ештаол ынчиншь ку армеле лор де рэзбой.
11Тада пођоше оданде из Сараје и Естаола шест стотина људи од породице Данове наоружаних.
12С-ау суит ши ау тэбэрыт ла Кириат-Иеарим ын Иуда, де ачея локул ачеста, каре есте ынапоя луй Кириат-Иеарим, а фост кемат пынэ ын зиуа де азь Махане-Дан.
12И отишавши стадоше у логор код Киријат-Јарима у Јуди; зато се прозва оно место Махане-Дан до данас, и јесте иза Киријат-Јарима.
13Ау трекут де аколо ын мунтеле луй Ефраим ши ау ажунс пынэ ла каса луй Мика.
13А оданде пошавши у гору Јефремову дођоше у кућу Мишину.
14Атунч, чей чинч оамень каре се дусесерэ сэ искодяскэ цара Лаис ау луат кувынтул ши ау зис фрацилор лор: „Штиць кэ ын каселе ачестя сунт ун ефод, терафимь, ун кип чоплит ши ун кип турнат? Ведець акум че авець де фэкут.”
14Тада проговорише петорица што беху ишли да уходе земљу лаиску, и рекоше браћи својој: Знате ли да у овим кућама има оплећак и ликови, и лик резан и лик ливен? Сада дакле гледајте шта ћете радити.
15Ей с-ау абэтут пе аколо, ау интрат ын каса тынэрулуй левит, ын каса луй Мика, ши л-ау ынтребат де сэнэтате!
15А они свративши се онамо уђоше у кућу где беше младић Левит, у кућу Мишину, и упиташе га за здравље.
16Чей шасе суте де оамень дин фиий луй Дан ынчиншь ку армеле лор де рэзбой стэтяу ла интраря порций.
16А шест стотина људи наоружаних од синова Данових стадоше пред вратима.
17Ши чей чинч оамень каре се дусесерэ сэ искодяскэ цара с-ау суит ши ау интрат ын касэ; ау луат кипул чоплит, ефодул, терафимий ши кипул турнат, ын тимп че преотул ера ла интраря порций ку чей шасе суте де оамень ынчиншь ку армеле лор де рэзбой.
17А пет људи што беху ишли да уходе земљу отишавши уђоше и узеше лик резан и оплећак и ликове и лик ливен; а свештеник стајаше на вратима са шест стотина људи наоружаних.
18Кынд ау интрат ын каса луй Мика ши ау луат кипул чоплит, ефодул, терафимий ши кипул турнат, преотул ле-а зис: „Че фачець?”
18И они што уђоше у кућу Мишину кад узеше лик резани, оплећак, ликове и лик ливени, свештеник им рече: Шта радите?
19Ей ау рэспунс: „Тачь, пуне-ць мына ла гурэ ши вино ку ной сэ не фий пэринте ши преот. Май бине есте сэ фий преот ла каса унуй сингур ом сау сэ фий преотул уней семинций ши ал уней фамилий дин Исраел?”
19А они му рекоше: Ћути, метни руку на уста, па хајде с нама, и буди нам отац и свештеник. Шта ти је боље, бити свештеник кући једног човека или бити свештеник племену и породици у Израиљу?
20Преотул с-а букурат ын инима луй, а луат ефодул, терафимий ши кипул чоплит ши с-а унит ку чата попорулуй.
20И свештеник се обрадова у срцу, и узе оплећак и ликове и лик резани, и уђе међу народ.
21Ау порнит ярэшь ла друм ши ау плекат пунынд ынаинтя лор копиий, вителе ши калабалыкуриле.
21И окренувши се пођоше пустивши децу и стоку и закладе напред.
22Дупэ че се депэртасерэ бине де каса луй Мика, оамений каре локуяу ын каселе вечине ку а луй Мика с-ау стрынс ши ау урмэрит пе фиий луй Дан.
22А кад беху далеко од куће Мишине, онда људи који живљаху у кућама близу куће Мишине скупише се и пођоше у потеру за синовима Дановим.
23Ау стригат дупэ фиий луй Дан, каре с-ау ынторс ши ау зис луй Мика: „Че ай ши че ынсямнэ глоата ачаста де оамень?”
23И викаше за синовима Дановим, а они обазревши се рекоше Миши: Шта ти је, те си скупио толике људе?
24Ел а рэспунс: „Думнезеий мей пе каре ми-й фэкусем ми й-аць луат ымпреунэ ку преотул ши аць плекат. Че-мь май рэмыне? Кум путець дар сэ-мь спунець: ‘Че ай?’”
24А он рече: Узели сте моје богове које сам начинио, и свештеника, па отидосте. Шта још имам? Па још кажете: Шта ти је?
25Фиий луй Дан й-ау зис: „Сэ ну-ць аузим гласул; кэч, алтфел, ниште оамень амэрыць се вор арунка асупра воастрэ ши те вей перде ши пе тине, ши пе чей дин каса та.”
25А синови Данови рекоше му: Немој да ти се чује глас за нама, да не би ударили на вас људи гневни, те ћеш изгубити душу своју и душу дома свог.
26Ши фиий луй Дан шь-ау вэзут май департе де друм. Мика, вэзынд кэ сунт май тарь декыт ел, с-а ынторс ши а венит акасэ.
26И синови Данови отидоше својим путем, а Миха, видећи да су јачи од њега врати се и отиде кући својој.
27Ау ридикат дар че фэкусе Мика ши ау луат пе преотул каре ера ын служба луй ши с-ау нэпустит асупра Лаисулуй, асупра унуй попор лиништит ши ын паче; л-ау трекут прин аскуцишул сабией ши ау арс четатя.
27И они узевши шта беше начинио Миха, и свештеника, ког имаше, дођоше у Лаис к народу мирном и безбрижном; па их исекоше оштрим мачем, а град упалише огњем.
28Нимень н-а избэвит-о, кэч ера департе де Сидон ши локуиторий ей н-авяу ничо легэтурэ ку алць оамень: еа ера ын валя каре се ынтинде спре Бет-Рехоб. Фиий луй Дан ау зидит дин ноу четатя ши ау локуит ын еа.
28И не беше никога да их избави; јер беху далеко од Сидона и не имаху ништа ни с ким; а град беше у долини која је код Вет-Реова. После сазидаше град и населише се у њему.
29Ау нумит-о Дан, дупэ нумеле луй Дан, татэл лор, каре се нэскусе луй Исраел, дар четатя се кема май ынаинте Лаис.
29И назваше град Дан по имену Дана оца свог, који се роди Израиљу; а пре се град зваше Лаис.
30Ау ынэлцат пентру ей кипул чоплит; ши Ионатан, фиул луй Гершом, фиул луй Мойсе, ел ши фиий луй ау фост преоций семинцией даницилор пынэ пе время робирий цэрий.
30И синови Данови наместише себи онај лик резани; а Јонатан син Гирсона Манасијиног и синови његови беху свештеници племену Дановом докле се год не исели из земље.
31Ау ашезат пентру ей кипул чоплит пе каре-л фэкусе Мика, ын тот тимпул кыт а фост Каса луй Думнезеу ла Сило.
31И намештен им стајаше онај лик резани, који начини Миха, за све време докле дом Божји беше у Силому.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.