1 Самуел 1
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ера ун ом дин Раматаим-Цофим, дин мунтеле луй Ефраим, нумит Елкана, фиул луй Иерохам, фиул луй Елиху, фиул луй Тоху, фиул луй Цуф, ефратит.
1Беше један човек из Раматајим-Софима, из горе Јефремове, коме име беше Елкана син Јероама, сина Елива, сина Това, сина Суфовог, Ефраћанин.
2Ел авя доуэ невесте: уна се нумя Ана, яр чялалтэ, Пенина. Пенина авя копий, дар Ана н-авя.
2И имаше две жене, једној беше име Ана а другој Фенина; и Фенина имаше деце, а Ана немаше деце.
3Омул ачеста се суя ын фиекаре ан дин четатя са ла Сило, ка сэ се ынкине ынаинтя Домнулуй оштирилор ши сэ-Й адукэ жертфе. Аколо се афлау чей дой фий ай луй Ели, Хофни ши Финеас, преоць ай Домнулуй.
3И иђаше тај човек сваке године из свог града да се поклони и принесе жртву Господу над војскама у Силом; а онде беху два сина Илијева, Офније и Финес, свештеници Господњи.
4Ын зиуа кынд ышь адучя Елкана жертфа, дэдя пэрць невестей сале Пенина, тутурор фиилор ши тутурор фийчелор пе каре ле авя де ла еа.
4И један дан кад Елкана принесе жртву, даде Фенини жени својој и свим синовима њеним и кћерима њеним по део;
5Дар Аней ый дэдя о парте ындоитэ, кэч юбя пе Ана. Дар Домнул о фэкусе стярпэ.
5Ани пак даде два дела, јер љубљаше Ану, а њој Господ беше затворио материцу.
6Потривника ей о ынцепа десеорь, ка с-о факэ сэ се мыние, пентру кэ Домнул о фэкусе стярпэ.
6И противница је њена врло цвељаше пркосећи јој што јој Господ беше затворио материцу.
7Ши ын тоць аний ера аша. Орь де кыте орь се суя Ана ла Каса Домнулуй, Пенина о ынцепа ла фел. Атунч, еа плынӂя ши ну мынка.
7Тако чињаше Елкана сваке године, и Ана хођаше у дом Господњи, а она је цвељаше, те плакаше и не јеђаше.
8Елкана, бэрбатул ей, ый зичя: „Ана, пентру че плынӂь ши ну мэнынчь? Пентру че ць-есте ынтристатэ инима? Оаре ну прецуеск еу пентру тине май мулт декыт зече фий?”
8А Елкана муж њен рече јој једном: Ана, зашто плачеш? И зашто не једеш? И зашто је срце твоје невесело? Нисам ли ти ја бољи него десет синова?
9Ана с-а скулат, дупэ че ау мынкат ши ау бэут ей ла Сило. Преотул Ели шедя пе ун скаун, лынгэ унул дин ушорий Темплулуй Домнулуй.
9А Ана уста, пошто једоше и пише у Силому; а Илије свештеник сеђаше на столици, на прагу дома Господњег.
10Ши Ана се руга Домнулуй ку суфлетул амэрыт ши плынӂя.
10И она, тужна у срцу помоли се Господу плачући много.
11Еа а фэкут о журуинцэ ши а зис: „Доамне, Думнезеул оштирилор! Дакэ вей биневои сэ кауць спре ынтристаря роабей Тале, дакэ-Ць вей адуче аминте де мине ши ну вей уйта пе роаба Та ши дакэ вей да роабей Тале ун копил де парте бэрбэтяскэ, ыл вой ынкина Домнулуй пентру тоате зилеле веций луй ши бричь ну ва трече песте капул луй.”
11И заветова се говорећи: Господе над војскама! Ако погледаш на муку слушкиње своје, и опоменеш ме се, и не заборавиш слушкиње своје, него даш слушкињи својој мушко чедо, ја ћу га дати Господу докле је год жив, и бритва неће прећи преко главе његове.
12Фииндкэ еа стэтя мултэ време ын ругэчуне ынаинтя Домнулуй, Ели се уйта ку бэгаре де сямэ ла гура ей.
12И кад се она дуго мољаше пред Господом, Илије мотраше на уста њена.
13Ана ворбя ын инима ей ши нумай бузеле ши ле мишка, дар ну и се аузя гласул. Ели кредя кэ есте бятэ
13Али Ана говораше у срцу свом, уста јој се само мицаху а глас јој се не чујаше; стога Илије помисли да је пијана.
14ши й-а зис: „Пынэ кынд вей фи бятэ? Ду-те де те трезеште.”
14Па јој рече Илије: Докле ћеш бити пијана? Отрезни се од вина свог.
15Ана а рэспунс: „Ну, домнул меу, еу сунт о фемее каре суферэ ын инима ей ши н-ам бэут нич вин, нич бэутурэ амецитоаре, чи ымь вэрсам суфлетул ынаинтя Домнулуй.
15Али Ана одговори и рече: Нисам пијана, господару, него сам жена тужна у срцу; нисам пила вина ни силовитог пића; него изливам душу своју пред Господом.
16Сэ ну ей пе роаба та дрепт о фемее стрикатэ, кэч нумай пря мулта мя дурере ши супэраря м-ау фэкут сэ ворбеск пынэ акум.”
16Немој једначити слушкиње своје с неваљалом женом; јер сам од велике туге и жалости своје говорила досад.
17Ели а луат дин ноу кувынтул ши а зис: „Ду-те ын паче, ши Думнезеул луй Исраел сэ аскулте ругэчуня пе каре Й-ай фэкут-о!”
17Тада одговори Илије и рече: Иди с миром; а Бог Израиљев да ти испуни молбу, за шта си Га молила.
18Еа а зис: „Сэ капете роаба та тречере ынаинтя та!” Ши фемея а плекат. А мынкат ши фаца ей н-а май фост ачеяшь.
18А она рече: Нека нађе слушкиња твоја милост пред тобом! Тада отиде жена својим путем, и једе, и лице јој не беше више као пре.
19С-ау скулат дис-де-диминяцэ ши, дупэ че с-ау ынкинат пынэ ла пэмынт ынаинтя Домнулуй, с-ау ынторс ши ау венит акасэ, ла Рама. Елкана с-а кулкат ку невастэ-са Ана, ши Домнул Шь-а адус аминте де еа.
19И сутрадан уранише, и поклонише се Господу, и вратише се и дођоше кући својој у Рамат. И Елкана позна Ану жену своју, и Господ се опомену ње.
20Кынд и с-ау ымплинит зилеле, Ана а рэмас ынсэрчинатэ ши а нэскут ун фиу, кэруя й-а пус нумеле Самуел, „кэч”, а зис еа, „де ла Домнул л-ам черут”.
20И кад би време, пошто Ана затрудне, роди сина и наде му име Самуило, јер, рече, испросих га у Господа.
21Бэрбатул сэу, Елкана, с-а суит апой ку тоатэ каса луй сэ адукэ Домнулуй жертфа де песте ан ши сэ-шь ымплиняскэ журуинца.
21Потом пође онај човек Елкана са свим домом својим да принесе Господу годишњу жртву и завет свој.
22Дар Ана ну с-а суит ши а зис бэрбатулуй ей: „Кынд вой ынцэрка копилул, ыл вой дуче ка сэ фие пус ынаинтя Домнулуй ши сэ рэмынэ аколо пентру тотдяуна.”
22Али Ана не пође, јер рече мужу свом: Докле одојим дете, онда ћу га одвести да изађе пред Господа и остане онде до века.
23Елкана, бэрбатул ей, й-а зис: „Фэ че вей креде, аштяптэ пынэ-л вей ынцэрка. Нумай ымплиняскэ-Шь Домнул кувынтул Луй!” Ши фемея а рэмас акасэ ши а дат цыцэ фиулуй ей пынэ л-а ынцэркат.
23И рече јој Елкана, муж њен: Чини како ти драго; остани докле год не одојиш; само да хоће Господ испунити реч своју. И тако жена оста; и дојаше сина свог докле га не одоји.
24Кынд л-а ынцэркат, л-а суит ку еа ши а луат трей таурь, о ефэ де фэинэ ши ун бурдуф ку вин. Л-а дус ын Каса Домнулуй, ла Сило; копилул ера ынкэ мик де тот.
24А кад га одоји, одведе га са собом узевши три телета и ефу брашна и мех вина, и уведе га у дом Господњи у Силому; а дете беше још мало.
25Ау ынжунгият таурий ши ау дус копилул ла Ели.
25И заклаше теле и доведоше дете к Илију.
26Ана а зис: „Домнул меу, яртэ-мэ! Кыт есте де адевэрат кэ суфлетул тэу трэеште, домнул меу, атыт есте де адевэрат кэ еу сунт фемея ачея каре стэтям аич лынгэ тине ши мэ ругам Домнулуй!
26И она рече: Чуј господару, како је жива душа твоја, господару, ја сам она жена која је стајала овде код тебе молећи се Господу.
27Пентру копилул ачеста мэ ругам, ши Домнул а аскултат ругэчуня пе каре Й-о фэчям.
27Молих се за ово дете, и испуни ми Господ молбу моју, за шта сам Га молила.
28Де ачея вряу сэ-л дау Домнулуй: тоатэ вяца луй сэ фие дат Домнулуй.” Ши с-ау ынкинат аколо ынаинтя Домнулуй.
28Зато и ја дајем њега Господу, докле је год жив, да је дат Господу. И поклонише се онде Господу.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.