1 Самуел 15
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Самуел а зис луй Саул: „Пе мине м-а тримис Домнул сэ те унг ымпэрат песте попорул Луй, песте Исраел. Аскултэ дар че зиче Домнул.
1А Самуило рече Саулу: Господ ме је послао да те помажем за цара над народом Његовим, над Израиљем; слушај дакле речи Господње.
2Аша ворбеште Домнул оштирилор: ‘Мь-адук аминте де чея че а фэкут Амалек луй Исраел, кынд й-а аступат друмул ла еширя луй дин Еӂипт.
2Овако вели Господ над војскама: Опоменух се шта је учинио Амалик Израиљу, како му се опро на путу кад је ишао из Мисира.
3Ду-те акум, бате пе Амалек ши нимичеште ку десэвыршире тот че-й ал луй; сэ ну-й круць ши сэ оморь бэрбаций ши фемеиле, копиий ши прунчий, кэмилеле ши мэгарий, боий ши оиле.’”
3Зато иди и побиј Амалика, и затри као проклето све што год има; не жали га, него побиј и људе и жене и децу и шта је на сиси и волове и овце и камиле и магарце.
4Саул а адунат попорул ши л-а нумэрат ла Телаим: ерау доуэ суте де мий де оамень педештри ши зече мий де оамень дин Иуда.
4Тада Саул сазва народ, и изброја их у Телаиму, и беше их двеста хиљада пешака и десет хиљада људи од Јуде.
5Саул а мерс пынэ ла четатя луй Амалек ши а пус ниште оамень ла пындэ ын вале.
5И дође Саул до града амаличког, и намести заседу у потоку.
6Ши а зис кеницилор: „Дучеци-вэ, плекаць ши ешиць дин мижлокул луй Амалек, ка сэ ну вэ прэпэдеск ымпреунэ ку ел, кэч вой в-аць пуртат ку бунэвоинцэ фацэ де копиий луй Исраел кынд с-ау суит дин Еӂипт.” Ши кениций ау плекат дин мижлокул луй Амалек.
6И рече Саул Кенејима: Идите, одвојите се, уклоните се од Амалика, да вас не би потро с њима; јер сте ви учинили милост свим синовима Израиљевим кад су ишли из Мисира. И отидоше Кенеји од Амалика.
7Саул а бэтут пе Амалек де ла Хавила пынэ ла Шур, каре есте ын фаца Еӂиптулуй.
7И Саул поби Амалике од Авиле до Сура, који је према Мисиру.
8А принс виу пе Агаг, ымпэратул луй Амалек, ши а нимичит ку десэвыршире тот попорул, трекынду-л прин аскуцишул сабией.
8И ухвати Агага цара амаличког живог, а сав народ његов поби оштрим мачем.
9Дар Саул ши попорул ау круцат пе Агаг ши оиле челе май буне, боий чей май бунь, вителе грасе, меий грашь ши тот че ера май бун; н-а врут сэ ле нимичяскэ ку десэвыршире ши ау нимичит нумай тот че ера прост ши небэгат ын сямэ.
9И Саул и народ његов поштеде Агага и најбоље овце и најбоље волове и угојену стоку и јагањце и све што беше добро, и не хтеше побити; него шта беше зло и без цене, оно побише.
10Домнул а ворбит луй Самуел ши й-а зис:
10Зато дође реч Господња к Самуилу говорећи:
11„Ымь паре рэу кэ ам пус пе Саул ымпэрат, кэч се абате де ла Мине ши ну пэзеште кувинтеле Меле.” Самуел с-а мыхнит ши тоатэ ноаптя а стригат кэтре Домнул.
11Кајем се што сам Саула поставио царем, јер је одступио од мене, и није извршио моје речи. И расрди се Самуило врло, и викаше ка Господу сву ноћ.
12С-а скулат дис-де-диминяцэ ка сэ се дукэ ынаинтя луй Саул. Ши ау венит ши й-ау спус: „Саул с-а дус ла Кармел ши ятэ кэ шь-а ынэлцат ун семн де бируинцэ, апой с-а ынторс ши, трекынд май департе, с-а коборыт ла Гилгал.”
12И уставши рано Самуило пође пред Саула. И јавише Самуилу говорећи: Саул дође у Кармил, и ено подиже себи споменик, па се врати оданде и отиде даље и сиђе у Галгал.
13Самуел с-а дус ла Саул, ши Саул й-а зис: „Фий бинекувынтат де Домнул! Ам пэзит Кувынтул Домнулуй.”
13Кад Самуило дође к Саулу, рече му Саул: Благословен да си Господу! Извршио сам реч Господњу.
14Самуел а зис: „Че ынсямнэ бехэитул ачеста де ой каре ажунӂе ла урекиле меле ши муӂетул ачеста де бой пе каре-л ауд?”
14А Самуило рече: Каква је то блека оваца у ушима мојим? И рика волова коју чујем?
15Саул а рэспунс: „Ле-ау адус де ла амалечиць, пентру кэ попорул а круцат оиле челе май буне ши боий чей май бунь, ка сэ-й жертфяскэ Домнулуй Думнезеулуй тэу, яр пе челелалте, ле-ам нимичит ку десэвыршире.”
15А Саул рече: Од Амалика догнаше их; јер народ поштеде најбоље овце и најбоље волове да принесе на жртву Господу Богу твом; остало пак побисмо као проклето.
16Самуел а зис луй Саул: „Стай ши-ць вой спуне че мь-а зис Домнул астэ-ноапте.” Ши Саул й-а зис: „Ворбеште.”
16А Самуило рече Саулу: Стани да ти кажем шта ми је рекао Господ ноћас. Рече му: Говори.
17Самуел а зис: „Кынд ерай мик ын окий тэй, н-ай ажунс ту кэпетения семинциилор луй Исраел ши ну те-а унс Домнул ка сэ фий ымпэрат песте Исраел?
17Тада рече Самуило: Ниси ли био мали сам у својим очима, пак си постао глава племенима Израиљевим, и Господ те помаза за цара над Израиљем?
18Домнул те тримисесе зикынд: ‘Ду-те ши нимичеште ку десэвыршире пе пэкэтоший ачея, пе амалечиць; рэзбоеште-те ку ей пынэ ый вей нимичи.’
18И Господ те посла на овај пут и рече: Иди, побиј грешне Амалике, и војуј на њих докле их не истребите.
19Пентру че н-ай аскултат гласул Домнулуй? Пентру че те-ай арункат асупра прэзий ши ай фэкут че есте рэу ынаинтя Домнулуй?”
19Зашто, дакле, не послуша глас Господњи, него се наклопи на плен, и учини зло пред Господом?
20Саул а рэспунс луй Самуел: „Ам аскултат гласул Домнулуй ши м-ам дус ын каля пе каре мэ тримитя Домнул. Ам адус пе Агаг, ымпэратул луй Амалек, ши ам нимичит ку десэвыршире пе амалечиць,
20А Саул одговори Самуилу: Та послушао сам глас Господњи, и ишао сам путем којим ме посла Господ, и довео сам Агага цара амаличког, а Амалике сам истребио.
21дар попорул а луат дин прадэ ой ши бой, ка пыргэ дин чея че требуя нимичит ку десэвыршире, ка сэ ле жертфяскэ Домнулуй Думнезеулуй тэу ла Гилгал.”
21Него народ узе од плена овце и волове, најбоље између проклетих ствари, да принесе на жртву Господу Богу твом у Галгалу.
22Самуел а зис: „Ый плак Домнулуй май мулт ардериле-де-тот ши жертфеле декыт аскултаря де гласул Домнулуй? Аскултаря фаче май мулт декыт жертфеле ши пэзиря кувынтулуй Сэу фаче май мулт декыт грэсимя бербечилор.
22Али Самуило рече: Зар су миле Господу жртве паљенице и приноси као кад се слуша глас Његов? Гле, послушност је боља од жртве и покорност од претилине овнујске.
23Кэч неаскултаря есте тот атыт де виноватэ ка гичиря, ши ымпотривиря ну есте май пуцин виноватэ декыт ынкинаря ла идоль ши терафимий. Фииндкэ ай лепэдат Кувынтул Домнулуй, те ляпэдэ ши Ел ка ымпэрат.”
23Јер је непослушност као грех од чарања, и непокорност као сујеверство и идолопоклонство. Одбацио си реч Господњу, зато је и Он тебе одбацио да не будеш више цар.
24Атунч, Саул а зис луй Самуел: „Ам пэкэтуит, кэч ам кэлкат порунка Домнулуй ши н-ам аскултат кувинтеле тале; мэ темям де попор ши й-ам аскултат гласул.
24Тада рече Саул Самуилу: Згрешио сам што сам преступио заповест Господњу и твоје речи; јер побојах се народа и послушах глас његов.
25Акум, те рог, яртэ-мь пэкатул, ынтоарче-те ку мине, ка сэ мэ ынкин пынэ ла пэмынт ынаинтя Домнулуй.”
25Него сада опрости ми грех мој, и врати се са мном да се поклоним Господу.
26Самуел а зис луй Саул: „Ну мэ вой ынтоарче ку тине. Фииндкэ ай лепэдат Кувынтул Домнулуй, ши Домнул те ляпэдэ, ка сэ ну май фий ымпэрат песте Исраел.”
26А Самуило рече Саулу: Нећу се вратити с тобом, јер си одбацио реч Господњу, и зато је тебе Господ одбацио да не будеш више цар над Израиљем.
27Ши, пе кынд се ынторчя Самуел сэ плече, Саул л-а апукат де пулпана хайней, ши с-а рупт.
27И Самуило се окрете да иде, али га Саул ухвати за скут од плашта његовог, те се одадре.
28Самуел й-а зис: „Домнул рупе астэзь домния луй Исраел де асупра та ши о дэ алтуя май бун декыт тине.
28Тада му рече Самуило: Одадро је Господ царство Израиљево од тебе данас, и дао га ближњем твом, који је бољи од тебе.
29Чел че есте тэрия луй Исраел ну минте ши ну Се кэеште, кэч ну есте ун ом ка сэ-Й парэ рэу.”
29И доиста Јунак Израиљев неће слагати, нити ће се раскајати; јер није човек да се каје.
30Саул а зис ярэшь: „Ам пэкэтуит! Акум, те рог, чинстеште-мэ ын фаца бэтрынилор попорулуй меу ши ын фаца луй Исраел; ынтоарче-те ку мине, ка сэ мэ ынкин ынаинтя Домнулуй Думнезеулуй тэу.”
30А он рече: Згрешио сам; али ми сад учини част пред старешинама народа мог и пред Израиљем, и врати се са мном да се поклоним Господу Богу твом.
31Самуел с-а ынторс ши а мерс дупэ Саул, ши Саул с-а ынкинат ынаинтя Домнулуй.
31И вративши се Самуило отиде за Саулом, и поклони се Саул Господу.
32Апой Самуел а зис: „Аду-мь пе Агаг, ымпэратул луй Амалек.” Ши Агаг а ынаинтат весел спре ел, кэч зичя: „Негрешит, а трекут амэрэчуня морций!”
32Потом рече Самуило: Доведите ми Агага, цара амаличког. И дође к њему Агаг весео, јер говораше Агаг: Заиста, прошла је горчина смртна.
33Самуел а зис: „Дупэ кум сабия та а лэсат фемей фэрэ копий, тот аша ши мама та ва фи лэсатэ фэрэ копий ынтре фемей.” Ши Самуел а тэят пе Агаг ын букэць ынаинтя Домнулуй, ла Гилгал.
33Али Самуило рече: Како је твој мач учинио те су жене остале без деце, тако ће остати без деце твоја мајка међу женама. И исече Самуило Агага пред Господом у Галгалу.
34Самуел а плекат ла Рама, ши Саул с-а суит акасэ, ла Гибея луй Саул.
34Потом отиде Самуило у Раму, а Саул отиде кући својој у Гавају Саулову.
35Самуел ну с-а май дус сэ вадэ пе Саул пынэ ын зиуа морций сале. Дар Самуел плынӂя пе Саул, пентру кэ Домнул Се кэисе кэ пусесе пе Саул ымпэрат песте Исраел.
35И Самуило не виде више Саула до своје смрти, и плакаше Самуило за Саулом, што се Господ покаја што је поставио Саула царем над Израиљем.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.